Analiza tržišta

Meso i mesne prerađevine

Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja mesa u Srbiji za dve decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Mala farma i neodgovarajući rasni sastav najveće su kočnice u razvoju sektora, jer poskupljuju proizvodnju i otkup, ali i samu proizvodnju čine nekonkurentnom


Svinjarstvo je najvažnija oblast stočarstva i učestvuje sa 56% u ukupnoj proizvodnji mesa, a sa 33% u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje. Postojeći proizvodni sistemi, izuzev velikih farmi, ne odgovaraju uslovima konkurentnosti otvorenog tržišta. Najveći problem stvara im nelojalna konkurencija, tj. velike količine mesa koje uvozimo, a čija je cena znatno niža zbog upotrebe jeftinije hrane za uzgoj stoke. Samo prošle godine, prema rečima Nenada Budimirovića, sekretara Udruženja za poljoprivredu PKS, uvezeno je više od 20.000 tona svežeg, rashlađenog i zamrznutog mesa u vrednosti od 46,6 miliona dolara. Za sve to vreme izvezeno je oko 12.000 tona u vrednosti od 27,7 miliona dolara, od čega više od 10.600 tona u Rusiju, a preostala količina u zemlje potpisnice sporazuma CEFTA. Tokom 2015. godine smanjen je i izvoz u Crnu Goru i Makedoniju zbog viška mesa na teritoriji cele EU.

Pet vodećih kompanija zauzima više od polovine tržišta

U Srbiji posluje oko 120 proizvođača mesa i mesnih prerađevina, koji u ponudi ukupno imaju više od 200 brendova. Brojna istraživanja pokazuju da pet vodećih domaćih kompanija zauzima skoro polovinu vrednosnog učešća na tržištu, a gotovo četvrtina mesa i mesnih prerađevina proda se u supermarketima. Istraživanja pokazuju i da više od 90% domaćinstava u Srbiji kupuje bar neku od mesnih prerađevina.
Meso i mesne prerađevine predstavljaju kategoriju s veoma razvijenim i segmentiranim tržištem. Najveći segment u okviru kategorije mesnih prerađevina čine barene kobasice, parizeri i alpska kobasica, koji zajedno zauzimaju više od trećine tržišta. Za njima slede trajne kobasice poput čajne i kulena sa gotovo 20% učešća, viršle i paštete sa po 15% i delikatesi i šunke sa po 10%.

Potrošnja svežeg mesa

Prema podacima Privredne komore Srbije, u našoj zemlji se u proseku godišnje potroši 17,3 kilograma svinjskog mesa, živinskog 17,2, goveđeg, junećeg i telećeg 4,4, a jagnjećeg 0,9 kilograma po stanovniku. Ako se tome doda i potrošnja mesnih prerađevina, dolazi se do podatka da se u Srbiji godišnje potroši 60,7 kilograma mesa i mesnih prerađevina po stanovniku. To je skromno u poređenju s mnogim zemljama Evropske unije, gde godišnja potrošnja mesa i mesnih prerađevina u proseku iznosi 78 kilograma po stanovniku.
Stanovnik Srbije troši samo 100 grama svežeg mesa dnevno.
Statistika kaže da se u Evropi najviše mesa, 102 kilograma po stanovniku, troši u Francuskoj, u Italiji 91, a u Nemačkoj 90. U EU najviše se troši svinjsko meso, s godišnjim prosekom od 45,3 kilograma, živinsko 23 kilograma, goveđe, juneće i teleće 16,9, a jagnjeće tri kilograma po stanovniku.


Šta kažu proizvođači?

 

Srdjan-KolarovSrđan Kolarov
category manager za sveže i zamrznuto meso kompanije Univerexport

 

 

Cvijetin-SimicCvijetin Simić
category manager za proizvode od mesa kompanije Univerexport

Ponosni smo na to što posedujemo sopstvenu proizvodnju svinjskog mesa koje stiže s naše farme AD Bačke i u čiji kvalitet naši potrošači imaju priliku da se uvere i u kategoriji svežeg mesa i u kategoriji mesnih prerađevina. Stoga nimalo ne iznenađuje činjenica što su ti proizvodi najprodavaniji u asortimanu mesa i mesnih prerađevina. U programu delikates proizvoda potrošači posebno vole dimljenu pečenicu, barenu slaninu, alpsku kobasicu, a u kategoriji svežeg mesa primat ima svinjsko mleveno meso, svinjski vrat i kare i svinjska šnicla. Najveću prodaju beleže veliki prodajni formati, što je i logično, zbog najveće frekvencije potrošača. Te prodavnice imaju i najširi asortiman, između ostalog i prerađevine od mangulice, meso kunića i organsku junetinu.
Promocija zavisi od tipa proizvoda, trenutka i prilike u kojoj je organizujete. Degustacija je najzastupljenija prilikom promovisanja novog proizvoda ili novog objekta kako bi se potrošači uverili u kvalitet koji im pružamo. Promocija na mestu prodaje podrazumeva i određene push strategije u želji da se potrošaču u širokoj ponudi pažnja usmeri na konkretan izbor. Te aktivnosti mogu biti komunikacijske ili uslovljene kupovinom proizvoda.
U digitalnom svetu, koji iz časa u čas menja način komunikacije između trgovca i potrošača, barem onaj ustaljen, prisustvo je ne samo poželjno već i obavezujuće. Budući da nastojimo da idemo u korak s trendovima, gradimo prisustvo i na društvenim mrežama, gde se obraćamo ljudima kojima tradicionalno oglašavanje nije dovoljno interesantno i kojima na nove načine govorimo o starim, dobro poznatim, ali uvek aktuelnim temama. Danas samo prisustvo na društvenim mrežama nije dovoljno, već i tu morate nuditi mogućnost više. Na tome radimo.

 

zora-kovacevicZora Kovačević
marketing menadžerka Neoplante

U kategoriji polutrajnih kobasica, koja je volumenski najveća na tržištu i u kojoj je Neoplanta vodeći proizvođač, naši najprodavaniji proizvodi su Pipi i Gudi, prvenstveno u egal pakovanjima, kao i proizvodi brenda Moja. Šunka za picu i Neoplanta delikates čajna kobasica takođe su naši top-seleri. Kao lider na tržištu mesne industrije, pokrivamo sve kanale prodaje i nastojimo da uvek budemo dostupni potrošačima. Sa KA i PSR negujemo partnerske odnose, a posvećeni smo i rastućim lokalnim KA kupcima. Najveći deo našeg izvoza usmeren je ka regionu (Crna Gora, BiH i Makedonija), gde beležimo konstantan rast, povećanje prodaje i broja kupaca, a izvozimo i u neke zemlje EU, čak i u Australiju.
Aktivni smo i u ATL i u BTL komunikaciji. Kada je ATL u pitanju, osim na naš najuspešniji brend Pipi i Gudi, fokusirali smo se i na brend Neoplanta delikates, koji obuhvata dve sve značajnije kategorije – šunke i trajne kobasice. Kolega Nenad Juhas, direktor Kontrole kvaliteta, lično je podržao našu kompaniju kroz ATL i time dodatno uverio potrošače u kvalitet kojim se rukovodimo. Sada smo u kategoriji polukonzervi (šunke) lideri, dok u kategoriji trajnih kobasica beležimo vrlo značajan rast. ATL je bio podržan velikim brojem BTL aktivnosti, pre svega: promocijama s degustacijama, buy and get promocijama, nagradnom igrom i zanimljivim taylor made aktivnostima u saradnji s partnerima s kojima beležimo odlične rezultate. Od digitalnih kanala zasada koristimo Facebook i Youtube, na kojima predstavljamo brend Pipi i Gudi.

 

Ostavi komentar