Konsalting

Psihologija Self-menadžmenta 3. dео

Psihologija self-menadžmenta

Predrag Petrović
rukovodilac nabavke, marketinga i logistike, prokurist dm drogerie markt d.o.o.

 

U prethodna dva članka o psihologiji self-menadžmenta bilo je reči o pojmu „iskrivljene percepcije”, kojom se psiholog Danijel Kaneman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2002. godine, bavio u sklopu pojma „bihevioralne ekonomije”. Danijel Kaneman je radi prevencije stvaranja iskrivljene percepcije prilikom donošenja poslovnih odluka, kreirao listu od 12 pitanja, koja donosiocima odluka može pomoći da otkriju greške u razmišljanju nastale zbog iskrivljene percepcije unutar tima koji predlaže donošenje određene poslovne odluke. U nastavku je osnovni pregled te liste.

 

Osnovna pitanja
1. Da li postoje lični interesi članova tima u kreiranju predloga poslovne odluke?
2. Da li je tim zaljubljen u projekat?
3. Da li postoji polaritet mišljenja u timu oko predmetnog predloga?

Pitanja za članove tima
4. Da li koristimo pogrešne analogije pri kreiranju predloga poslovne odluke?
5. Da li su uzete u obzir sve relevantne alternative spram predmetnog predloga?
6. Da li bismo za godinu dana doneli istu poslovnu odluku?
7. Da li znamo odakle potiču podaci korišćeni u kreiranju predmetnog predloga?
8. Da li postoji halo-efekat u kreiranju predmetnog predloga poslovne odluke?
9. Da li smo u kreiranju poslovnog predloga previše orijentisani na istorijsko iskustvo?

Finalna pitanja
10. Da li je osnovni scenario poslovnog predloga suviše optimističan?
11. Da li je negativni scenario poslovnog predloga dovoljno negativan?
12. Da li je tim previše oprezan?

 

U prethodnom broju, poseban fokus stavljen je na analizu tačaka 4–7 iz gorepomenutog seta pitanja. U ovom broju ćemo se osvrnuti na najzanimljivije aspekte ostalih tačaka.

8. Da li postoji halo-efekat u kreiranju predmetnog predloga poslovne odluke?
Halo-efekat je tendencija da se pojedinac ili pojava doživljava isuviše pozitivno ili negativno na osnovu prethodnih generalizacija ili predrasuda. U marketingu na primer, taj efekat izazvan je osobinama jednog konkretnog proizvoda koje utiču na rejting čitavog brenda ili kompanije. U našem primeru, halo-efekat nastupa ukoliko predmetnu situaciju posmatramo kao jednostavniju i koherentniju nego što ona zaista jeste. Jedna česta kliše situacija na ovu temu jeste direktno personalizovanje svih uspeha i/ili neuspeha kompanije na konkretne individue koje čine njen upravljački tim. Iz toga često nastaje iskrivljena percepcija – da je za najnovije uspehe kompanije zaslužan upravo njen novoimenovani direktor, te da korenite pozitivne promene i uspesi u kompaniji nastaju samo ukoliko su top-menadžeri na njenom vrhu, bez obzira na ostatak tima i način funkcionisanja kompanije.

9. Da li smo u kreiranju poslovnog predloga previše orijentisani na istorijsko iskustvo?
Kompanije ne počinju svoj biznis svakog dana od nule. Iz toga naravno proizlaze određena poslovna iskustva iz prethodnog perioda poslovanja, na osnovu kojih je nešto naučeno u smislu unapređivanja poslovanja. Međutim, upravo ta prošlost može nas navesti na pogrešan zaključak ukoliko radimo evaluaciju alternativa za nova poslovna rešenja u odnosu na iskustva iz prošlosti umesto sa pogledom u budućnost.

10. Da li je osnovni scenario poslovnog predloga suviše optimističan?
Najveći deo poslovnih predloga sadrži određene prognoze koje su veoma često „ukrašene” preteranim optimizmom. Jedan od razloga koji dovode do te pojave jeste i preterana samouverenost, koja je češća u onim preduzećima koja beleže prethodno kontinuiran i odličan poslovan razvoj. Drugi faktor koji utiče na ovaj aspekt poslovanja jeste tzv. iluzija predvidljivosti, gde menadžer svesno i subjektivno zanemaruje i ignoriše slične projekte iz prošlosti, čime pokušava da se stavi u ulogu osobe koja samouvereno može da predvidi budućnost, ne uzimajući u obzir moguće ograničavajuće faktore. Treći, ali bitan faktor, jeste nemogućnost da se predvidi kako će konkurencija reagovati na našu poslovnu odluku.

11. Da li je negativni scenario poslovnog predloga dovoljno negativan?
Veliki broj kompanija traži od svojih timova da prilikom donošenja važnih strateških odluka pored „best case” naprave i „worst case” scenario. Međutim, često je ovaj najgori scenario mnogo blaži od onog koji se u realnosti može dogoditi. Jedna od dobrih tehnika za evaluaciju „worst case” scenarija je tzv. pre-mortem analiza. Učesnici te analize postavljaju sebe u budućnost i posmatraju proces uz pretpostavku da je već nastupio „worst case” scenario, i prave iz perspektive budućnosti analizu kako je do tog „worst case” scenarija došlo, i kako je on mogao da se predupredi. Pomoću takvih tehnika i analiza može se proceniti da li se postojeći rizici pri izvođenju projekta mogu dopustiti, ili je potrebno dopuniti ili preraditi predlog projekta.

12. Da li je tim previše oprezan?
Preterani oprez je razlog za teže prepoznatljive, ali ozbiljne i hronične slabosti u dostizanju poslovnih rezultata jedne kompanije. Jedan od važnih faktora koji utiču na preterani oprez je i nivo averzije rizika (o kome je Danijel Kaneman detaljno pisao) u okviru jednog tima koji obrađuje poslovne projekte i predloge. Drugi i veoma bitan faktor jeste sledeća činjenica: kompanije podstiču hrabre odluke, ali ne kažu eksplicitno koji je nivo rizika kompanija u tom smislu spremna da preuzme. Taj začarani krug često dovodi do sputavanja donošenja progresivnih poslovnih odluka, te kasnije postaje opravdanje za inertnost i uspavanost kompanije u odnosu na poslovno okruženje.

Istinski izazov za rukovodeće kadrove u jednom sistemu, koji žele da uvedu kontrolu kvaliteta kod procesa donošenja odluka, ne predstavljaju ni vreme ni resursi. Najteže je na svim nivoima percepirati činjenicu da čak i najiskusniji, najkompetentniji i najdobronamerniji menadžeri mogu da naprave grešku. U tom smislu je dragoceno da i menadžeri i saradnici imaju svest o tome da ključ za uspešnu strategiju ne leži u individualnoj genijalnosti, već u uređenom procesu odlučivanja. Ključ za to je postizanje otvorene kulture komunikacije, u kojoj takvi procesi mogu funkcionisati na pravi način. MN

Ostavi komentar