Home  //  Retail  //  Ritejleri  //  Domaći  //  Prodavnice za lov i ribolov

Gotovo da nema prodavca ili vlasnika ribolovačke radnje koji i sam nije strastveni pecaroš, a motiv za bavljenje prodajom opreme za ribolov više je ljubav prema prirodi nego potraga za zaradom

 

Prodavci opreme za ribolov i nisu pravi trgovci jer pecaroši u ribolovačke radnje ne dolaze samo da kupe neophodnu opremu već i da se posavetuju, ispričaju, popiju kafu, dogovore o sledećem izlasku na vodu. Tako je i u takozvanom „ribolovačkom tržnom centru“ koji se nalazi ispod Pančevačkog mosta u Beogradu, gde se jedna do druge nalaze radnje za prodaju opreme za ribolov. Posetili jednu od njih, STG Ribolovac, prodavnicu opreme i pribora za šaranski ribolov.

Vlasnik Đorđe Stopovski otvorio je samostalnu trgovinsku radnju još 1996. godine da bi početkom XXI veka registrovao firmu za uvoz i izvoz, proizvodnju, promet i usluge. Osim maloprodajnog objekta ispod Pančevačkog mosta, ima i dve veleprodaje, u Beogradu i Novom Sadu. Razgovarali smo sa šefom radnje Marjanom Valonevićem, koji nam je objasnio šta je sportsko pecanje šarana i koja je oprema potrebna za to, kao i način poslovanja STG Ribolovca.

– Šaranski ribolov razlikuje se od klasičnog pecanja ribe: ulovljena riba se ne jede i sve je po sistemu uhvati, slikaj i vrati u vodu. Ta vrsta ribolova bila je u ekspanziji pre desetak godina, a javila se u Velikoj Britaniji. Ljudi su shvatili da su vode vremenom osiromašile, da je riba skoro istrebljena, pa su došli na ideju da prave revirove u kojima se drže šaran i amur. Tako se pecaroši uglavnom okupe vikendom na revirovima, pecaju, slikaju se s ulovom i onda ga vrate nazad u revir. Ta vrsta ribolova podrazumeva specifične mamce kojima se peca šaran. Ti mamci prave se industrijski, ali može i sam ribolovac da ih pravi. Mi u radnji prodajemo i gotove mamce i sastojke za njihovo pravljenje – objašnjava Valonević.

STG Ribolovac je direktan uvoznik i distributer različitih proizvođača ribolovačke opreme i u ponudi ima veliki asortiman štapova, držača za štapove, mašina, udica, mamaca, šatora, stolica za pecanje, čizama, kapa, sve ukupno oko 2.500 artikala. Sa svim principalima ta radnja godinama sarađuje, a među pecarošima je poznata po tome što ima najveći izbor aroma, aditiva i mešavina za mamce. To su i najprodavaniji proizvodi, što se iskristalisalo tokom dugogodišnjeg poslovanja. Imaju i prodajni sajt na kome zainteresovani mogu da se informišu o tome šta je u ponudi, a to se naročito odnosi na ljude iz unutrašnjosti, uglavnom Vojvodine. Takvim kupcima poručena roba šalje se poštom, a plaćanje je pouzećem. Ipak, poslednjih nekoliko godina oseća se kriza i pad prometa, tako da u Ribolovcu više od godinu dana nisu menjali cene iako engleski principali jesu.

– Ovo je veoma skup sport. Da bi se jedan šaranski ribolovac opremio, potrebno je oko 1.500 evra bez pratećeg programa koji podrazumeva preparate za spravljanje mamaca i same mamce. Za taj vid ribolova potrebna su za početak tri štapa, a cena tri štapa kreće se od 25.000 do 70.000 dinara, mada treba naglasiti da ima proizvođača koji daju neograničenu garanciju na svoje proizvode – kaže Valonević.

Naš sagovornik je inače i sam strastveni pecaroš koji je napustio posao u Ministarstvu unutrašnjih poslova i skrasio se u Ribolovcu. Kako kaže, svi se među konkurencijom poznaju, pecaju zajedno, takmiče se. U Srbiji postoji Prva i Druga nacionalna liga, kao i nacionalna takmičenja, a četiri prvoplasirane ekipe iz Prve lige stiču pravo da se takmiče na svetskom prvenstvu. Naša zemlja već nekoliko godina unazad beleži vrhunske rezultate, a 2007. godine bili smo i svetski prvaci u Belgiji.

Da su svi uključeni u posao ribolovne opreme dugogodišnji pecaroši, potvrđuje i Milorad Matić, vlasnik prodavnice Ribolov Matić sa Novog Beograda koji je pre dvadeset pet godina počeo profesionalno da se bavi spravljanjem smesa za primamu, a prodavao ih je uglavnom u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni.

– Kad je počeo rat, pokušavali smo još neko vreme da radimo taj posao, a onda smo ortak i ja 1994. otvorili maloprodaju na Bulevaru Avnoja. Zatim smo dve godine kasnije otvorili ovu prodavnicu, u Dr Ivana Ribara, a 2006. se razdvojili i ja sam ostao ovde. Ranije je radnja bila poznata pod nazivom Meredov, a danas je Matić. Dugo sam u ovom poslu i gledao sam kako se s godinama asortiman menja. Nekada smo uvozili proizvode firmi kojih danas više nema. Imali smo ideju i da proguramo domaće proizvođače, ali nije nam uspelo i sada sam se usredsredio uglavnom na uvoznu robu. Od naših proizvođača imam držače za štapove i plovke, i to su relativno dobri proizvodi – kaže Matić.

Robom se snabdevaju po veleprodajama od kojih većina uvozi relativno širok asortiman, ali nedovoljan po količinama, jer svi žele da pokriju što više proizvođača, a ponekad ne očekuju da će se veće količine neke robe prodavati. Zbog toga se povremeno dešava da veletrgovine na lageru nemaju potrebnu robu pošto su je, na primer, poručile još početkom godine.

– Danas u veleprodajama ne može da se nabavi veći meredov za hvatanje šarana ili neke druge krupnije ribe, količine su rasprodate i mora se čekati nova porudžbina. Ponekad čekamo od šest meseci do godinu dana. Srećom, kupci su strpljivi, uglavnom su sve stare mušterije – kaže Matić.

Prema njegovim rečima, u Beogradu postoje četiri magacina, dok u Novom Sadu veleprodaja ima potpuno različitu robu od one u glavnom gradu, tako da tamo u nabavku odlazi i dva puta nedeljno. Ponekad veleprodaje daju popuste, ali takva roba ne može lako da se proda, jer čim je stajala u veleprodaji, znači da nije dobro išla. Ribolov Matić poznat je po raznovrsnoj ponudi, od crvića, glista i ostalih vrsta živih mamaca do najsavremenije i najskuplje opreme. Prosečna cena proizvoda koji čine osnovu asortimana jeste oko pedeset evra po komadu ribolovačke opreme.

– Nije lako pecarošu da odvoji više novca od pedeset evra za komad jer su mu potrebna tri štapa, tri mašinice, futrola za štapove, zatim različiti mamci, u zavisnosti od toga kako se peca, na plovak, dubinsko pecanje ili varaličarenje. Svaki ribolovac mora da pronađe način na koji će pecati, a sve to opet zavisi od temperamenta i od novca, na primer varaličarenje je skupo, šaranski ribolov takođe. Za ovaj posao treba biti ozbiljan i imati mnogo proizvoda. Krizu nisam naročito osetio jer imam staru klijentelu i veoma je bitno što sam ribolovac jer tako direktno mogu da razgovaram s kupcima; stalno se srećemo, ako ne ovde u radnji, onda na reci. Pecanjem se bave oba pola svih starosnih doba. Imali smo jednog deku od 94 godine i decu od pet godina, nema granica. To je ljubav, ti ljudi ne mogu da prestanu da pecaju jer u pecanju nije poenta uloviti ribu – mnogi ribolovci je i ne jedu – već izaći na vodu. A pribor za ribolov više je šminkeraj, tu je da olakša pecanje – smatra Matić.

Ribolovačke radnje može da otvori svako i ribolovački pribor može da kupi svako, ali to ne važi za prodavnice u kojima se prodaje oprema za lov. Jedna od najstarijih u Beogradu, prodavnica Arsenal, otvorena je 1994, zlatnog doba za prodaju oružja. Vlasnik Stevan Smiljanski počeo je prvo sa optičkim nišanima koji su kasnije povukli i druge proizvode: oružje, noževe, pirotehniku.

– U tom periodu počele su da se otvaraju takve radnje, a prava ekspanzija desila se 1996/97. godine kad je na teritoriji Beograda bilo više od stotinu registrovanih radnji s oružjem. Tad se uglavnom prodavalo kratko oružje, odnosno revolveri, a danas je sasvim druga priča i druga moda. Pištolji više ne smeju da se nose, uveden je i porez, a mi radimo i komisionu prodaju tih pištolja kojih narod želi da se otarasi. Sad se najbolje prodaju lovačke puške, karabini, lovačka oprema: rančevi, redenici, noževi – objašnjava  Smiljanski.

U Beogradu Smiljanski ima tri prodavnice, i po jednu u Šapcu i Smederevu. Robu nabavlja od domaćih proizvođača, od Zastave iz Kragujevca, Krušika iz Valjeva, Prvog partizana iz Užica, jedan deo uvozi iz SAD-a, a nešto od drugih zastupnika. Artikala ima više od 1.500 i svi proizvodi koji se prodaju u radnji imaju atest da su bezbedni.

– Za uvoz oružja, municije i pirotehnike potrebna je uvozna dozvola, procedura je vrlo kompleksna, ali ako se sve pripremi, nema nikakvih problema. Više nam teškoća zadaje zakon koji je jedan od najstrožih u Evropi. Po našem zakonu, godišnje je dozvoljeno ispaliti najviše pedeset metaka, što je, na primer, za jednog sportistu malo. Isto tako, jednom lovcu potrebne su najmanje tri puške, a on za svaku pušku mora da dobija novu dozvolu i da prolazi kroz proveru bezbednosti. Mi smo jedina zemlja u Evropi u kojoj je potrebna dozvola za vazdušnu pušku, a streličarstvo nam je potpuno nestalo, iako smo nekada bili svetska sila, upravo zbog novog zakona po kome je za posedovanje luka i strele potrebno dobiti dozvolu. S druge strane, po statističkim podacima, jedanaest odsto oružja kojim se izvrši zločin jeste oružje u posedu, a sve ostalo doneto je s ratišta, nelegalno je – kaže Smiljanski.

Najprodavaniji proizvodi u Arsenalu jesu replike pravih pištolja koje izbacuju kuglice od plastike, a postoje i mete koje se kupe, pa se te kuglice zalepe za njih. Takve replike koštaju između 750 i 6.900 dinara i nalaze se u slobodnoj prodaji, za njih nije potrebna nikakva dozvola. Postoje i replike pušaka koje su malo skuplje, od 5.200 do 29.900 dinara. Inače, u svakoj radnji specijalizovali su se za određenu vrstu robe, tako da je u centru velika ponuda noževa, u Žarkovu municije, a na Novom Beogradu replika. Posao uglavnom zavisi od sezone: pirotehnika se odlično prodaje pred Novu godinu, lovački program uglavnom u jesen, kad je sezona lova, a noževi uvek dobro idu.

– Krizu smo osetili iako naši kupci vole to što rade i ne žale da odvoje novac za lovačku opremu čak i kada ga nemaju mnogo. Puške su uglavnom jeftinija klasa, pištolji koštaju između pet stotina i hiljadu evra, a cena noževa je oko stotinu evra i za taj novac može da se kupi odličan model. Imamo stalne mušterije koje dolaze redovno i raspituju se da li smo dobili nešto novo, tako da uvek moramo da idemo u korak s vremenom. Kupci su inače veoma dobro obavešteni i znaju šta žele da kupe, naročito u poslednje dve godine – objašnjava Smiljanovski.

Osim oružja, pirotehnike i velikog izbora noževa, u Arsenalu se može kupiti i lovačka oprema: jakne, prsluci, čizme, kamp oprema, razne vrste baterija, naočare i slušalice za streljaštvo.

Tekst: Bojana Ilić 

 
Scroll Up