Konsalting

Emocionalna inteligencija: imperativ dobrog rukovođenja (1)

kako razviti inovativni duh

Predrag Petrović
rukovodilac nabavke, marketinga i logistike, prokurist dm drogerie markt d.o.o.

 

Dobar IQ i stručna sposobnost svakako su važni. Ipak, odlučujuće je pametno postupanje sa osećanjima….

Svako poznaje neke uporedive primere: visokointeligentan menadžer, sa izvanrednim obrazovanjem, uskače u rukovodeću poziciju – i ne ispunjava očekivanja. S druge strane, neko s prosečnom inteligencijom, i solidnim, ali ne i natprosečnim obrazovanjem, može u uporedivoj situaciji ponuđene rukovodeće pozicije napraviti blistavu karijeru. Primeri poput ovih, potvrđuju na svetskom nivou uvreženo mišljenje da je naći osobe s „pravim” rukovodećim kvalitetima pre umetnost nego konkretna „nauka”. Činjenica jeste da su različite veštine potrebne za različite forme pozicija spram diversifikovanosti strukture kompanija, ali svi se slažu u jednom – vrhunski rukovodioci raspolažu visokim stepenom emocionalne inteligencije, gde emocionalna inteligencija uz inteligenciju u klasičnom smislu, kao i uz odgovarajući stepen obrazovanja i poslovne veštine, predstavlja sastavni deo uspešnog rukovodioca.
Poznati američki psiholog i novinar Danijel Goleman bavio se pitanjem emocionalne inteligencije u više od 200 internacionalnih kompanija, na svim svetskim kontinentima, gde je kao rezultat istraživanja istaknuta važnost emocionalne inteligencije, naročito na visokim rukovodećim pozicijama. Istraživanja su pokazala da su samo osobe koje su u stanju da razumeju sopstvena osećanja, kao i osećanja drugih, sposobne da na pravi način usmeravaju zaposlene ka dostizanju ciljeva kompanije. Kao suštinu, Goleman prepoznaje pet osnovnih sredstava emocionalne inteligencije:

  • autorefleksija, samokontrola i motivacija – kao faktori self-menadžmenta;
  • empatija i socijalna kompetencija – kao podrška uspešnoj komunikaciji s drugima.

Istraživanja su takođe pokazala i da se u poslovnom okruženju stepen emocionalne inteligencije može poboljšati primenom pet pomenutih sredstava.

Autorefleksija
Autorefleksija, kao prva komponenta emocionalne inteligencije, prožima se kroz kulturu hiljadama godina preko proročanstva iz Delfija: Γνώθι Σεαυτόν – „Upoznaj samoga sebe”. Pojam samospoznaje podrazumeva postojanje svesti o sopstvenim emocijama, snagama, slabostima, potrebama i pokretačima. Osobe sa izraženom autorefleksijom niti su preterano kritične, niti su nerealistično optimistične – one su mnogo više od drugih iskrene i prema sebi i prema drugima.
Osobe sa izraženom autorefleksijom prepoznaju na koji način njihova osećanja utiču na ostale ljude, kao i na njih same. Zato je takav čovek u stanju da prepozna duboke osnove razloga sopstvene frustracije. „Svi zahtevi kupaca, makar bili i trivijalni, usmeravaju pravac našeg sopstvenog rada”, daće objašnjenje autorefleksivan menadžer i time usmeriti svoju eventualnu ljutnju i frustraciju u konstruktivnom pravcu.

Osoba s visokim stepenom autorefleksije jasno razume sopstvene vrednosti i ciljeve. Takav menadžer jasno zna u kom pravcu ide i zašto. Zato njemu neće teško pasti da odbije novu poslovnu ponudu čak i ako je finansijski atraktivna, ali u suprotnosti s njegovim principima ili dugoročnim ciljevima.

Kako se može prepoznati autorefleksija? Pre svega u iskrenosti i spremnosti da sami sebe samokritično procenite na realan način. Tražite od kandidata za određenu menadžersku poziciju da ispriča neku poslovnu situaciju u kojoj je bio ponesen sopstvenim osećanjima, a što mu je kasnije ostavilo gorak ukus u ustima. Autorefleksivni kandidati jasno će navesti primere svojih neuspeha i često o tome govoriti uz primerenu dozu humora. Jedna od karakteristika autorefleksije jeste i smisao za samokritični humor.
Autorefleksivni ljudi svesni su svojih snaga i slabosti, ali i pored toga često su željni da čuju konstruktivnu kritiku. Ljudi s malom dozom autorefleksije savet da se moraju popraviti doživljavaju kao pretnju ili neuspeh. Zahvaljujući svom stavu, autorefleksivni ljudi poseduju zdrav nivo samopouzdanja i imaju jasnu sliku o svojim sposobnostima. Rizici, koji su sastavni deo njihovog posla, ukalkulisani su u poslovne odluke na pravi način.
Mnoge poslovne strane otvoreno iskazivanje osećanja tretiraju kao poslovnu slabost i barijeru za napredovanje do rukovodećih pozicija. Ali upravo je suprotno ispravno. Na prvom mestu ljudi cene i poštuju otvorenost. Zato u savremenim poslovnim sistemima i postoji potreba da rukovodioci obavljaju periodične razgovore o potencijalu sa zaposlenima, koji iziskuju hrabre i otvorene dvosmerne komunikacije. Autorefleksivni rukovodioci mogu iskreno da procene ne samo sebe nego i kompaniju koju vode, što im omogućava da daju korektan vizionarski pravac daljeg razvoja kompanije.

Samokontrola
Naša osećanja su posledica prirodnih nagona koje ne možemo ignorisati. Ipak, potrebno je naći načina da se određene situacije emotivno kontrolišu i usmere u željene koloseke.
Pretpostavimo situaciju u kojoj rukovodioci prisustvuju prezentaciji površne i neodgovarajuće analize. Rukovodilac ćutanjem može nastojati da prikrije da bi najradije lupio šakom o sto, u besu bacio stolicu na pod ili vikao na prezentera pre nego što s negodovanjem napusti prostoriju. Rukovodilac, koji poseduje odgovarajući stepen samokontrole, postupa na drukčiji način. Pažljivo biranim rečima iskazuje da je rezultat tima nezadovoljavajuće nizak, ali tako da ne izazove brzoplete postupke izazvane osećajem krivice s druge strane. Postavlja otvorena pitanja o uzrocima neuspeha: da li su razlozi personalnog tipa, da li leže u nedovoljnom angažmanu? Da li je rukovodilac, tj. on sam, doprineo tom debaklu? Pošto je otvorio temu postavljanjem pitanja, moli kolege za razgovor o tome i tom prilikom iskazuje koje su posledice tako prezentovane analize, te jasno ali mirno pokazuje kako se on oseća. Potom motiviše ceo tim i ukazuje u kom bi pravcu trebalo da se uradi analiza, kao i rešenje koje proizlazi iz toga.

Zašto je samokontrola važna? U atmosferi gde su osećanja i ekstremne stresne emocije pod kontrolom, što je osnova za razumno reagovanje, nastaje plodno tlo za poverenje i korektan odnos jednih prema drugima, što je osnova za kreativnost i visoku produktivnost.

Ukoliko je takva atmosfera samokontrole na vrhu, ona se lako prenosi na sve delove kompanije.
Dodatno, samokontrola je dobro oruđe kod iskazivanja kompetitivnih sposobnosti. Uvođenje SAP sistema kod nekih zaposlenih izazvaće paniku („pa godinama sam radio s prethodnim programom, ne mogu da se navikavam na nešto novo”), a kod nekih radoznalost i mnogo konstruktivnih pitanja u vezi s implementacijom. Osobe sa samokontrolom u stanju su da drže korak s novitetima i promenama koje ih okružuju. MN

Ostavi komentar