Ankete

Sećate li se prvog posla iz mladosti

Zoran Dumić
New Business Director, Fcb Afirma
Sa 20 godina otišao sam u Njujork bez ikakvih kvalifikacija i diplome, i sa jednim ciljem: da u Americi završim studije. Sasvim slučajno, u jednom restoranu upoznao sam Italijana koji me je uveo u svet osiguranja. U to vreme, osiguravajuća kuća New York Life važila je za najveću na svetu kada je reč o životnom osiguranju. Moja sreća bila je još veća jer sam dobio posao u poslovnici koja se zaista isticala u celoj kompaniji. Oko 200 savetnika sedelo je u kancelariji i ostvarivalo izvanredne rezultate u prodaji. Pozitivna energija i osmeh na licu dočekali su me na svakom koraku, a razlog za to bila je moja motivisanost i samopouzdanje. Obuka, usavršavanje i rukovođenje bile su osnov za prebacivanje rekorda iz meseca u mesec. Film Wall Street sa Čarlijem Šinom u glavnoj ulozi bio je san za mene u 22 godini, san koji sam veoma brzo počeo da živim. Budio sam se sa željom da svaki dan bude bolji od prethodnog, dao sam 110 odsto od sebe i verovao da je to jedini način da se dokažeš. Uvek sam smatrao da je u životu najvažnije imati karijeru, a ne posao, mogućnost da voliš ono što radiš, šansu da napreduješ bez ograničenja, a sa prihodom koji samo zavisi od mene.„Ako radiš ono što voliš, nećeš raditi ni jedan dan u životu“, već u tome uživati, to ti je zadovoljstvo, ono čemu bi svi trebalo da težimo.

 

Milan Živković
Supply Chain Director, Strauss Adriatic doo
Moj prvi posao bio je preko studentske zadruge, sada već davne 1993. godine. To su bile “zlatne godine” hiper-inflacije. Otac mog školskog druga radio je u firmi Ratar u Pančevu. Preporučio je svog sina i njegovog drugara – mene, da nosimo džakove. I tako, dva meseca u ritmu 2 prve, 2 treće, 2 druge smene, pa 2 dana slobodno, pa sve u krug. Ali, zato svakog prvog u mesecu do 9 dojče maraka plata, što je recimo u to vreme bilo u visini tri mesečne plate moga oca! Od mene niko sretniji. Prvo iskustvo se ne zaboravlja.

 

Miloš Hadži-Đorđević
direktor kompanije Krug
Prvi ozbiljniji posao koji sam radio tokom školovanja bio je u našoj porodičnoj firmi u kojoj sam danas direktor. U školskim danima radio sam kao prevoznik. Službenim kombijem razvozio sam robu iz našeg magacina do krajnjeg kupca. To sam radio za vreme letnjeg raspusta između srednje škole i fakulteta, ali i kada bih našao malo slobodnog vremena od zahtevnih obaveza na Hemijskom fakultetu. Takođe sam radio i osnovne administrativne poslove kao pripravnik. Pošto mi je otac bio poslodavac, često su ti administrativni poslovi podrazumevali čišćenje i brisanje podova. Otac mi je tada govorio da moram da prođem sve korake da bi uspešno vodio firmu.

 

Nemanja Romandić
direktor Roma company
Svoj prvi novac zaradio sam na kraju trećeg razreda srednje škole. Naime, dok sam šetao Kosovskom ulicom, video sam prodavce knjiga i palo mi je na pamet da im ponudim svoje knjige. Oni su pristali da ih kupe. Potom sam otišao u školu i pitao drugare šta će uraditi s knjigama. Svi su mi odgovorili da će ih baciti. Od drugova sam uzeo knjige, odneo ih u Kosovsku i prodao prodavcima. Od tog novca sebi sam prvi put platio letovanje.

 

Aleksandar Veljanović
direktor i vlasnik firme Studio Pellegrin
Tokom raspusta radio sam po hotelima na moru. Tamo sam čistio viljuške, brisao tanjire i nosio kofere gostima. Kasnije sam avanzovao, pa sam radio i na pripremi mobilijara za svečanosti, što je na neki način povezeno s mojim sadašnjim poslom jer radim kao scenograf i event planer. Zahvalan sam roditeljima što su me uputili u to da počnem da radim vrlo mlad jer sam na taj način naučio da se novac, veze, prijateljstva, radne navike i uspeh ostvaruju samo dobrim i poštenim radom.

 

Dragomir Ilić
generalni direktor kompanije Austrotherm d.o.o.
Prvi novac lično sam zaradio kad sam bio maloletan, sa 16 godina. To se desilo u Austriji, u Beču, gde sam tada živeo s roditeljima. U bečkom 16. „becirku” (opštini) postojala je pijaca na kojoj su moji roditelji redovno kupovali namirnice. Postojala je jedna tezga na kojoj smo kupovali sve vrste povrća, a držao ju je jedan nama simpatičan seljak iz unutrašnjosti Austrije, koga smo s vremenom veoma dobro upoznali. Jednom prilikom on je ponudio mom drugu iz detinjstva i meni da mu subotom, pošto tada nismo išli u školu, pomažemo u prodaji povrća sa tezge od osam ujutro do dva po podne. Sećam se kao da je juče bilo, a prošlo je skoro 30 godina od tada, da mi je tih šest časova posla za tezgom donosilo zaradu od 400 austrijskih šilinga! To je danas oko 30 evra, ali tada je vredelo više nego danas. Četiri meseca sam svake subote radio na pijačnoj tezgi i bio ponosan što sam u situaciji da kupim sebi nešto od garderobe, ili da izađem u grad i počastim prijatelje i sebe, a da ne moram od roditelja da tražim novac za ta svoja zadovoljstva. Taj posao naučio me je da cenim novac i tu osobinu sam, čini mi se, zadržao do današnjih dana.

 

Dimitrije Rockomanović
finansijski direktor firme SIGOC
Budući da sam završio Muzičku akademiju, moj prvi posao bio je vezan za muziku. Prvi novac zaradio sam kao pijanista kada sam nastupao s orkestrom Apasionatom u Etnografskom muzeju. Ipak, posle Akademije ušao sam u svet biznisa, pa sam muziku sveo na nivo hobija.

Ostavi komentar