Srbija

U Srbiji kešom plaća više od polovine građana

Srbija plaća kešom

Elektronsko plaćanje omogućava da transakcija bude evidentirana i vidljiva poreskim organima čak i kada fiskalni račun nije izdat. Međutim, u Srbiji samo 23 odsto građana prednost daje karticama što jasno sugeriše da postoji veliki prostor za podsticanje bezgotovinskog plaćanja kao dobrog načina za unapređenje ekonomskog razvoja, jačanje poreske kulture i suzbijanje sive ekonomije, pokazalo je novo istraživanje NALED-a.

Zbog toga su NALED i Ministarstvo finansija, uz pokroviteljstvo kompanije Mastercard, u partnerstvu sa Societe Generale bankom i u saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka i studentskom menadžment konsalting organizacijom Case Study Club, odlučili da u okviru sprovođenja edukativne kampanje u Godini borbe protiv sive ekonomije pokrenu takmičenje Cashless Case Challenge 2017. Konkurs je namenjen najboljim studentskim idejama koje mogu da doprinesu razvoju bezgotovinskog društva, kao i odgovornijem i angažovanijem učešću najmlađeg dela populacije u borbi protiv sive ekonomije.
– Udeo bezgotovinskih plaćanja u najrazvijenijim zemljama poput Singapura, Švedske, Holandije, Francuske i Kanade već je premašio 60% svih transakcija odnosno više od 80% u ukupnoj vrednosti kupovina i neke od njih će u narednoj deceniji potpuno napustiti gotovinu. To je globalni trend i rezultat razvoja interneta, slobodne trgovine i komfora koji nude elektronski vidovi plaćanja. Istraživanja su pokazala jasnu vezu i uticaj smanjenja upotrebe keša na ekonomski rast, suzbijanje korupcije, kriminala i sive ekonomije i Srbija bi trebalo taj trend da prati – istakao je ministar finansija Dušan Vujović na predavanju studentima održanom na Fakultetu organizacionih nauka povodom lansiranja Cashless Case Challenge 2017.

kešom se plaća u srbiji
Generalni direktor kompanije Mastercard za tržišta Balkana Artur Turemka podsetio je da iako se nivo sive ekonomije u Srbiji procenjuje iznad EU nivoa, postoji spremnost svih tržišnih igrača da se uključe u izgradnju transparentnog finansijskog sistema.

– Najnovije MasterIndex Srbija 2017 istraživanje je pokazalo da 71% ispitanika radije plaća karticama iznose preko 1.500 dinara što je odličan pokazatelj stabilne uloge koju elektronska plaćanja imaju u svakodnevnim trgovačkim aktivnostima građana Srbije. Mi u kompaniji Mastercard sarađujemo sa bankarskim, vladinim i trgovačkim sektorom na primeni rešenja za povećanje nivoa finansijske transparentnosti koja su prilagođena ovom tržištu, a kroz pokretanje Cashless Case Challenge studentskog takmičenja, želimo da čujemo kako studenti, tehnološki napredna generacija budućih lidera, vidi razvoj bezgotovinskog društva – rekao je Turemka.

Predsednik UO Societe Generale banke u Srbiji i predsedavajući NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju Goran Pitić naglasio je da Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predviđa mere za podsticanje bezgotovinskih plaćanja i da se razmatraju ideje kao što je subvencionisanje preduzetnika i mikro firmi pri nabavci POS terminala ili poreske olakšice za bezgotovinsko plaćanje.

– Prvi korak u promociji bezgotovinskog društva može da napravi država tako što će omogućiti plaćanje svojih taksi i usluga elektronski. Pozivam studente da novim idejama podrže razvoj bezgotovinskog društva, a u zavisnosti od sprovodivosti najbolji predlozi mogu da se nađu i u Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije – izjavio je Pitić.

Keš u Srbiji koristi 59% građana

Istraživanje NALED-a sprovedeno krajem septembra pokazuje da čak 59% građana isključivo koristi keš što je veliki izvor sive ekonomije. Rezultati govore da bezgotovinsko plaćanje žene preferiraju nešto više od muškaraca. Kartice uvek ili često koriste osobe između 30 i 44 godine starosti (40%), a najmanje mladi između 18 i 29 (18%) i stariji od 60 (samo 10% ispitanika).
Keš je primarno sredstvo plaćanja za 98% osoba sa osnovnim ili nižim obrazovanjem dok više od polovine visokoobrazovanih koristi kartice. Takođe, više od polovine osoba sa primanjima iznad 38.000 dinara češće u prodavnici iz novčanika izvadi karticu, a veoma retko oni bez stalnih prihoda (samo 6%). U Beogradu kartice redovno koristi 35% stanovnika, sledi Vojvodina (27%), potom centralna Srbija (16%).

Ostavi komentar