Konsalting

Dr Ana Gifing

Kako da se hranimo zdravo

Poslednjih godina hrono ishrana veoma je popularna. Internet je prepun hrono recepata i preporuka za život po hrono pravilima, od kojih mnoge nisu tačne. Da bismo rešili nedoumice, odlučili smo da porazgovaramo sa dr Anom Gifing, koja je patentirala taj vid ishrane…

Koje su najčešće zablude kada je taj vid ishrane u pitanju?
– Zablude su da je ovaj način ishrane dijeta, jer je hrono ishrana stil života. Takav način ishrane treba da primenjujemo ceo život ako želimo da budemo zdravi. Zabluda je da svako može da se hrani po hrono receptima s interneta. Naime, svima koji imaju neki zdravstveni problem neophodan je individualni pristup. Osoba koja ima dijabetes, sindrom Hašimoto ili policistične jajnike ne sme da se vodi preporukama koje je pronašla na internetu, već treba da se obrati lekaru.

Kako treba da izgleda dnevni meni jedne prosečne zdrave osobe?
– Prvi napitak treba da bude prohlađeni biljni čaj ili voda sobne temperature sa nekoliko kapi limuna. Preporuka je da doručak bude najkasnije do devet sati ujutro. Doručak treba da bude kvalitetan, može da se jede sve (osim voća). Može da sadrži jaja, šunku, može čak da bude i pica ili sendvič. Ne moraju po svaku cenu da se jure integralna brašna, zdravom čoveku ništa se neće desiti ako povremeno pojede nešto od belog brašna, ali svakako u tome ne treba preterivati. Petnaest-dvadeset minuta posle doručka pije se kafa.

Ručak
– Idealno vreme za ručak je između trinaest i petnaest sati. Može da se pojede rižoto s pečurkama, pileće belo meso sa salatom ili testenina s paradajzom. Dakle, sve što ne podrazumeva direktno kombinovanje mesa i ugljenih hidrata. Nije dobro jesti lazanje niti ćevape s hlebom ili pomfritom. Naime, meso se vari u kiseloj sredini, a ugljeni hidrati u baznoj, pa kada pojedemo takvu kombinaciju, meso će se svariti, a ugljeni hidrati neće, zbog čega će se napraviti konglomerat nesvarenih namirnica u tankom i debelom crevu. Kada u našem telu ostanu nesvareni ugljeni hidrati, javlja se nadimanje i problem s crevnom florom. Ugljeni hidrati jedu se sami, bez ičega kiselog poput kiselih salata ili alkohola. Uz mesni obrok slobodno može da ide kisela salata.
– Između sedamnaest i osamnaest sati može se pojesti bobičasto voće (koje je nesumnjivo najzdravije). Količina treba da bude koliko stane u jednu šaku. Orašasti plodovi treba da se jedu u istom periodu kad i voće. Ko nema zdravstvene probleme može da pojede i bananu ili krušku, mada je moguće da će im to teško pasti na stomak.

Večera
– Večera treba da bude dva-tri sata pre spavanja. Za večeru ne treba da se jede skrob. Obrok može da bude grilovana riba sa salatom ili piletina sa salatom ili samo salata. U večernjim satima treba biti umeren. Skrob koji se unese uveče neće se svariti do jutra, što će opteretiti digestivni trakt, crevna flora biće bolesna i nakon godina takvog života ljudi počinju da se razboljevaju.

Koje su ključne preporuke menadžerima za zdrav život?
– Važno je da smo svesni da sve što jedemo pravi naše ćelije. Poželjno je da fizička aktivnost bude u prirodi, a ako ne može drukčije, sasvim je u redu i teretana. Poželjno je, takođe, da se stres, koliko je moguće, amortizuje. I tek tada možemo da očekujemo da ćemo imati aktivnu starost, jer s produžetkom životnog veka, ona čini veliki deo našeg života, koji možemo da provedemo kvalitetno i bez bolova. MN

Ostavi komentar