HR Kolumne Konsalting

Šta kada dobiješ Sve što (ne) želiš

šta kada dobiješ

BRANISLAVA Majstorović
suosnivač CARS-a (Coaching Association for Resourceful Serbia)

 

Narodno verovanje kaže da će na dan kada je Bog objavio da je Isus njegov sin, Bogojavljenje, sve želje biti uslišene. To veče otvaraju se nebesa i treba jasno zamisliti želju, u ponoć pogledati u nebo, poželeti je i ona će sigurno biti ispunjena.
Prema legendi, jedan čovek žarko je želeo da bude najpametniji, te je na bogojavljensko veče proturio glavu kroz prozor da bi bolje video nebo i poželeo da ima najveću glavu u selu… Kada je pokušao da je vrati nazad u prostoriju, nije mogla da prođe kroz prozor zbog veličine. Želja je bila ispunjena, ali to nije bilo ono što je taj čovek želeo. Zaboravio je da jasno definiše šta tačno želi!

Često mi dolaze na koučing ljudi s „jasno” definisanim ciljevima. Obično ne znaju šta žele, ali s velikom sigurnošću mogu da taksativno nabroje sve što ne žele:

  • Ne želim da radim 12 sati dnevno!
  • Ne želim da se vezujem za pogrešne partnere!
  • Ne želim da zarađujem tako malo!
  • I šta se obično dešava? Kreću se u okvirima onoga što ne žele!

Naravno, česti su i klijenti koji, kada ih pitate šta zapravo žele, kažu:

Želim svoj dinar / parče hleba!
Kad bih imala nekoga bar da iznosi smeće i nosi kese!
Okolnosti im podare upravo parče hleba, nekog ko iznosi smeće i nosi kese, ali to nije ono na šta su zapravo mislili, zar ne?

Možda ste nekada čuli da naš mozak nema sposobnost negacije. To je tačno. Mi nemamo sposobnost da ne pomislimo ili negiramo ono što sebi dajemo kao instrukciju.

Pokušajte da osvestite sledeću izjavu:
„Nemoj da pomisliš na ljubičastu vevericu!”
Šta se desilo? Pomislili ste na neku formu ili oblik ljubičaste veverice. Da bi izvršio naredbu, naš mozak je prvo morao u sećanju da locira neku ljubičastu vevericu i onda da pokuša da je izbriše iz sećanja. A kad smo već nešto prizvali u sećanje, i dok se naš mozak bavi brisanjem određenog podatka, mi se, u stvari, fokusiramo upravo na taj podatak i baždarimo svoje filtere da informacije koje odgovaraju podatku koji nam je u fokusu primamo iz spoljašnjeg sveta.

Tako nalazimo posao koji radimo 12 sati dnevno ili na kom zarađujemo malo, partnere koji su karakterno slični jedan drugom. A prilike koje nam više odgovaraju ostaju s druge strane naših filtera čekajući da ih primetimo i obradimo.

Isto je i s ograničavajućim uverenjima. Ukoliko baždarimo mozak na dinar i parče hleba, zašto smo iznenađeni ako baš to i dobijemo? Uostalom, zar nismo baš to tražili?
Tragom tih iskustava obično dospemo do najranijeg detinjstva i uverenja i vrednosti koje smo usvojili tada.
Kao jedan od najsavršenijih kompjutera, naš mozak funkcioniše po principu jasnih instrukcija. Do pete godine mi informacije primamo bukvalno, sposobnost razumevanja metafore, šale, cinizma razvija se tek u kasnijem detinjstvu. Operativni sistem koji nam se instalira u ranom uzrastu jeste operativni sistem koji nas pokreće tokom života.
Interesantno je to što je većina naših uverenja nasleđena, tj. ne potiče iz ličnog iskustva.
Retko svoje operativne sisteme dovodimo u pitanje. Zašto bismo? Pa to je jedini sistem po kom funkcionišemo i često se mirimo s njim kao što se na kraju pomirimo s dužinom svojih nogu ili oblikom šaka… Ako nam se ne dopadaju, kamufliraćemo, jer to je jedino što možemo.
Tako kamufliramo i uverenja. Promenimo okruženje, ponašanje, učimo nove veštine, mislimo da radimo na sebi… no ukoliko ignorišemo uverenja po kojima funkcionišemo, rezultati izostaju.
Međutim, dobra vest je što uverenja možemo da menjamo i da ih oblikujemo kako bi nas podržala da živimo život kakav želimo.
A kada promenimo uverenja u podržavajuća, primetićemo i promenu u sopstvenom okruženju i ponašanju. Počećemo da primećujemo neke drukčije ljude i prilike, osvestićemo korisne veštine.

Kako da promenimo svoja uverenja?
Pre nego što nešto promenimo, prvo moramo to i da osvestimo. Ovo može biti i najzahtevniji deo jer često nismo ni svesni da nas uverenja po kojima funkcionišemo, u stvari, sabotiraju u napretku. Pre svega, korisno je osvestiti šta izgovaramo u vezi s određenom temom ili segmentom života koji želimo da promenimo. Koje reči koristimo, koji ton, kakva nam je gestikulacija dok o tome govorimo. Sve što osvestimo korisno je zapisati, jer kada vidimo zapisano, lakše možemo da uočimo koje je zapravo naše uverenje.
Kada osvestimo ograničavajuće uverenje, već smo pola posla odradili!
Ja klijentima uvek savetujem da ispitaju istinitost uverenja za koja su se tolike godine držali! Najbolji način da se nečega oslobodimo jeste da se uverimo u verodostojnost. Tu uvek pomaže pronalaženje bar jednog primera koji je suprotan onome što smatramo istinitim. Do sada se nikada nije desilo da se klijent vratio bez ijednog ili samo s jednim primerom gde uverenje nije bilo istinito. Obično dođu s nekoliko listova ispisanih situacija koje demantuju njihovo uverenje. Nakon toga pozitivno formulišemo novo uverenje koje ima funkciju podržavanja promene naših filtera kako bi precepcija sveta oko nas postala svrsishodnija.
Novo uverenje takođe testiramo tako što u okruženju tražimo primere koji ga potvrđuju. Potvrđivanjem uverenja usmeravamo fokus na prilike koje želimo za sebe i takve prilike neminovno nam se i pojave.

 

Ostavi komentar