Intervju Trendovi

Veroljub Zmijanac, direktor Belgrade Business Run

Trčanje trend modernog biznisa

Razgovarali smo sa najpoznatijim trenerom srpskih menadžera. U svet trčanja uveo je više od 4000 poslovnih ljudi, a svake godine u junu organizuje Belgrade Business Run, trku na pet kilometara koja okuplja više od 1.500 trkača iz 200 najodgovornijih kompanija koje posluju u našoj zemlji…

– Moj boravak u Štutgartu u kompaniji Robert BOSCH GmbH obeležilo je programiranje, ali i totalno novi svet trčanja, triatlona i zdravije ishrane kao mogućnosti da čovek ostane u pokretu i životnoj formi. Kada sam se vratio, želeo sam da pronađem ljude koji trče u Beogradu. Pretražujući internet, shvatio sam da ne postoji ni onlajn mesto na kojem ljubitelji trčanja komuniciraju, niti ikakva scena, zajednica ljudi. Moj otac bio je moj prvi investitor za stvaranje trkačkog trenda u Srbiji. Njegovih 100 evra bilo je dovoljno da se kupi domen trcanje.rs i hosting za sajt. Tako je sve počelo – kaže Veroljub.
Deset godina kasnije Veroljubov sajt mesečno poseti više od 100.000 jedinstvenih posetilaca. Od zajedničkog trčanja za desetak ljudi na Adi Ciganliji stigao je do Beogradskog trkačkog kluba i Škole trčanja, koje organizuje kao franšizu u 15 gradova Srbije. Više od 4.000 Beograđana uveo je u svet trčanja posredstvom Škole trčanja u Beogradu. Svake godine u junu organizuje Belgrade Business Run, trku na pet kilometara koja okuplja više od 1.500 trkača iz 200 najodgovornijih kompanija koje posluju u našoj zemlji.
Veroljub je diplomirani inženjer informacionih sistema sa specijalizacijom u socijalnom i onlajn marketingu Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Istrčao je nekoliko maratona i Ironman 70.3 triatlona, PB na 5 km – 18:20, 21 km – 1:26:23.

Pre nego što se upustimo u trčanje, šta je važno da znamo?
– Ljudski organizam stvoren je za trčanje, to nam je u prirodi. Ipak, ako ste poslednji put trčali u srednjoj školi, vrlo je važno da u trčanje uđete postepeno. Pravilno doziran trening znači odrediti optimalnu učestalost trčanja, kao i obim i intenzitet svakog treninga. Važan detalj koji potenciramo jeste i rad na specifičnoj snazi i fleksibilnosti za trčanje. Mnogo važnije od dugog trčanja jeste priprema podržavajućeg aparata (tetive, zlgobovi, mišići) na stres izazvan trčanjem. To je ujedno i osnova svih naših trenažnih programa koje Beogradski trkački klub sprovodi u radu s rekreativcima.

Kako trčanje utiče na savremenog poslovnog čoveka?
– Trčanje je prilika da izrazimo sebe na autentičan način. Nema samo jednog trčanja, ono za svakoga od nas može imati drugu ulogu. Ako ja pokušavam da istrčim normu i kvalifikujem se za prestižni Bostonski maraton, to je totalno drukčiji sport od laganog trčanja dva puta nedeljno čiji je cilj da te opusti posle posla. Uvek govorim da je trčanje aktivnost koja treba da doprinese kvalitetu života. Savremeni poslovni čovek ima u trčanju neverovatnu mogućnost da izrazi sebe i svoju autentičnost, bilo kroz svoje dominantne rezultate u trci bilo kroz učenje o svojim slabostima učešćem na maratonu. Za mene je ključno to što su trčanje i trening vreme koje posvećujemo sto odsto sebi. To je vreme koje provodimo na otvorenom, van kancelarije, van kola… To je naših sat vremena kada smo na obalama Save i Dunava, u šumama Košutnjaka, vreme kada smo sami sa sobom, sa svojim mislima i dahom. Moramo se ponovo prisetiti koliko je važno negovati sebe na konstruktivan i zdrav način.

Da li se redovnim trčanjem tokom vremena povećavaju radne sposobnosti i produktivnost na poslu?

– Apsolutno, uticaj vežbanja na razvoj kreativnosti i inteligencije više je puta potvrđen. Jedan od najvažnijih autora iz te oblasti jeste dr Džon Ratej, koji je napisao knjigu Spark: The Revolutionary New Science of Exercise and the Brain. Što se tiče produktivnosti i sporta, najskoriji primer je kompanija bivšeg tenisera Bjerna Borga, koja je uvela obavezno treniranje jednom nedeljno, a to je rezultovalo time što su zaposleni postali produktivniji i skratili vreme provedeno na bolovanju. Možda najveća korist jeste zbližavanje zajedničkim vežbanjem, što je ojačalo timski duh u kompaniji.

Da li je za dobre rezultate dovoljna samo fizička aktivnost ili mora da je prati i odgovarajuća ishrana?
– Bez obzira na to šta nam je cilj, ishrana je uvek deo formule za uspeh. Ako želite da smršate ili da postignete svoj najbolji rezultat na maratonu, kvalitetna i pametna ishrana biće vam od velike pomoći. Kod trčanja je odlično to što ono podstiče mozak da menja navike. Kada promenite svest o sebi i počnete da sebe sagledavate kao atletu, polako ćete primetiti da počinjete da se menjate i u drugim oblastima. Najlakši način da promenite ishranu jeste da počnete da trčite.

Kada je najbolje vreme za trčanje, pre ili posle posla?
– Jutarnji rituali su posebna tema i od tih sat-dva pošto ustanemo, zavisi ne samo taj dan nego moguće i ceo naš život. Moj jutarnji ritual pre posla podrazumeva trening najmanje tri puta nedeljno, bilo to trčanje, plivanje ili CrossFit. Nakon treninga sledi dobra kafa i doručak. Drugo dobro vreme jeste odlazak na trening direktno s posla. U doba kada na telefonu imamo mejlove, kada laptop nosimo sa sobom, trening posle posla je svojevrsni čin ostavljanja posla na poslu i deljenja dana na poslovno i privatno. Trčanje nam preseče dan, ulije novu energiju i onda možemo biti mnogo usredsređeniji roditelji, partneri i prijatelji.

Šta je, prema vašem mišljenju, bolje u borbi protiv stresa, trčanje ili seks?
– Što bi rekao naš marketing menadžer, „seks, pre i posle trčanja”. Postoji jedno istraživanje u kome su žene u Švedskoj odgovarale baš na to pitanje. Trčanje je ubedljivo pobedilo.


Veroljub Zmijanac navodi 5 razloga zbog kojih je dobro trčati!
1. Jednostavnost. Stvarno je lako, ne treba ti posebna oprema, partner, sala, tehnika i veština. Možeš da ga uklopiš u radni dan lako jer trening može početi od kuće ili kancelarije.
2. Ciljevi. Imaš jasno merenje rezultata i potavljaš jasne planove treninga, što te motiviše da istraješ. Takmičenja u trčanju nisu privilegija najboljih, trke se trče rekreativno. Svaka trka ima mesto, dan i dužinu, pa je lako praviti planove.
3. Priroda. U vreme kada smo non-stop u kolima, kancelariji, zatvorenom, biti izložen vazduhu, kiši, snegu, vetru, vraća nam osećaj života. Prema istraživanju iz Japana, trideset minuta boravka u prirodi nedeljno reguliše kortizol, koji izaziva stres, a efekti traju i do mesec dana.
4. Putovanja. Kada sebe dovedeš u formu da možeš da istrčiš 10 km ili 21 km, za šta je potrebno od šest do 12 meseci, počinješ da trčiš trke. Putovanja onda planiraš po maratonima, pa je ovaj vid „trkačkog turizma” super način da posetiš zemlje koje si sanjao da vidiš.
5. Društvo. Upoznaješ sjajne nove ljude. Klubovi za trčanje su mesto na kojem na neusiljen način provodiš vreme i prevazilaziš granice s nepoznatim ljudima koji ti postaju drugari i prijatelji. Za razliku od teretana, na trčanju imaš priliku da se družiš, te je normalno da posle treninga ostaneš na piću.


Belgrade Business Run je timska biznis trka koja se održava posle posla, ove godine 14. juna na Savskoj promenadi. U trci učestvuju tročlane ekipe iz jedne kompanije, a svaka kompanija može prijaviti neograničen broj timova. Svi učesnici trče 5 km, a pobeđuje ekipa koja ima najmanje zbirno vreme u konkurenciji muških, ženskih i mešovitih timova. Naglasak je na takmičenju, ali pre svega na timskom povezivanju, zdravlju zaposlenih, poslovnom networkingu i druženju uz večeru i koncert posle trke. Trenutno je prijavljeno 180 timova iz 100 kompanija. Na ovogodišnjoj trci učestvuje i ženski tim Market networka.

Ostavi komentar