Intervju Konsalting

Pravna sigurnost u poslu je najvažnija

Dragan Tomić,  advokat i partner u advokatskoj kancelariji DJT Law, specijalizovao je evropsko kompanijsko pravo i M&A na Evropskoj akademiji prava u Briselu 2008, a 2012. pravo konkurencije.
Kancelarija DJT Law je partner sa Studio legale Stefano Bianco u Milanu…

Više od 25 godina ste u advokaturi, počeli ste da radite kao advokat za vreme sankcija, ratova, inflacije. Kako iz sadašnje perspektive vidite početke i da li možete da uporedite pravno-poslovni ambijent tada i sada?
– Za advokata koji samostalno ulazi u posao svaki početak je težak. Međutim, ljudima koji nisu bili uključeni u poslovne aktivnosti devedesetih godina veoma je teško objasniti u kakvim je okolnostima i pod kakvim uslovima funkcionisala država i privreda. Posebno je bilo teško za advokate koji su svoje aktivnosti usmerili ka privredi i bavili se isključivo problemima privrednih društava, kao što sam radio ja. Da bismo olakšali sopstveno funkcionisanje i poboljšali usluge, 1997. godine nas nekoliko prijatelja advokata se udružilo i osnovalo zajedničku advokatsku kancelariju pod sadašnjim nazivom Danković–Jovanović–Tomić, ili skraćeno DJT Law.

Svojim znanjem pomažete klijentima da reše probleme. Šta to konkretno znači?
– To znači neprekidno učenje, usavršavanje, čitanje i naporan rad jer se trudim da klijentima pružim najbolju moguću uslugu. Obrazovanje koje sam stekao u Srbiji bilo je samo osnova za moje dalje usavršavanje. Na Evropskoj akademiji prava u Briselu 2008. godine specijalizirao sam evropsko kompanijsko pravo i M&A, a 2012. pravo konkurencije. Mogao bih da kažem da sam do sada najviše puta imao prilike da svoje znanje primenim u postupcima preuzimanja kompanija i da na odgovarajući način, pravnim konsaltingom, zaštitim interese svojih klijenata.

Kada ste već pomenuli preuzimanje kompanija, možete li uporediti stanje na svetskom tržištu i kod nas?
– Iako naš Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, kao što mu sam naziv kaže, reguliše pitanja preuzimanja akcionarskih društava, ovde pod preuzimanjem, u širem smislu, podrazumevam i preuzimanje, odnosno kupovinu i prodaju, društava s ograničenom odgovornošću.
– Pre nego što odgovorim na vaše pitanje, morao bih da napravim uvod radi boljeg razumevanja. Naime, svetsko i evropsko tržište ima dugu tradiciju koja datira još od 19. veka. Spajanja i preuzimanja tamo su predstavljala jednu od primarnih strateških opcija koje su privredna društva koristila da bi u sve konkurentnijem okruženju obezbedila svoju poziciju.
– Aktivnosti u M&A variraju u zavisnosti od nivoa ekonomskog razvoja, razvoja finansijskog tržišta i raspoloživosti finansijskih sredstava. Rekao bih da je era najvećih svetskih preuzimanja do sada bila od 1993. do 2001. godine. Devet od deset najvećih svetskih transakcija u istoriji preuzimanja desilo se između 1998. i 2000, ali svi ti svetski događaji nas su mimoišli. Godine 2014. spojile su se dve vodeće kompanije u oblasti građevinskog materijala, francuski Lafarž i švajcarski Holcim, što je uzrokovalo nove akvizicije zbog prilagođavanja antimonopolskim propisima.
– Svetsko tržište preuzimanja je živo i, što je posebno važno, uživa institucionalnu zaštitu države. U tom smislu i Evropska unija nizom direktiva i regulatornih tela, s jedne strane, štiti, a s druge, kontroliše sve veći broj tzv. cross border preuzimanja.
Kineske kompanije ekonomski su sve jače i agresivno nastupaju koristeći sve pravne mehanizme i mogućnosti za preuzimanje evropskih kompanija. Kineski biznismen Geely nedavno je pokušao da preuzme udeo u kompaniji koja ima akcije u Mercedes-Benzu, i to po povlašćenoj ceni. Naravno, to je bilo primećeno i osujećeno, tako da je Geely morao na berzi da kupi 9,69% akcija i tako postane najveći pojedinačni akcionar Mercedesa.

Kakvo je stanje na našem tržištu i kakva je uloga naše države u postupcima preuzimanja?
– Moram prethodno da napomenem da je naša kancelarija s partnerskom kancelarijom Studio legale Stefano Bianco u Milanu angažovana u nizu cross border preuzimanja u Italiji. Ta zemlja, koja je jedan od naših većih spoljnotrgovinskih partnera, samo prošle godine obavila je M&A transakcije vredne oko 80 milijardi evra. Mi sa te pozicije možemo da uporedimo naše tržište i ulogu naše države sa tržištem i ulogom zemalja Evropske unije.
– Glavne karakteristike procesa preuzimanja privrednih društava u Srbiji jesu usko nacionalno tržište kapitala, mali broj potencijalnih domaćih društava kupaca, prisustvo različitih investicionih fondova, obično iz zemalja koje se tretiraju kao poreski rajevi, i realizovanje preuzimanja uglavnom horizontalnog tipa.
– Iako je naše tržište mlado u poređenju s evropskim, posle 2002. godine u Srbiju su došle velike svetske multinacionalne kompanije: British American Tobacco, Philip Morris, Telenor, Michelin, Simens, Gazprom, IntesaSanpaolo i druge. To nam ukazuje na činjenicu da i Srbija zauzima određeno mesto u globalnoj ekonomiji.
– Naravno, Srbija je pre toga morala da odgovarajućim zakonima stvori klimu koja će omogućiti tim kompanijama poslovanje i sigurnost kapitala. Značaj formulisanja i efikasne primene pravnog okvira ogleda se u smanjenju neizvesnosti, stvaranju privlačne investicione klime i zaštiti interesa vlasnika kapitala.
– M&A postupci su kompleksni kako pravno tako i finansijski i zahtevaju primenu više različitih zakonskih propisa, uredbi, pravilnika NBS itd.

 

Vama su propisi prirodno okruženje, ali svesni smo da kod nas postoji niz problema kojima evropska preuzimanja nisu opterećena. Kako se vi tu snalazite?
– Prvo, ja ne bih idealizovao rešenja koja postoje u Evropskoj uniji, a ne bih rekao ni da su naša zakonska rešenja loša. Moramo biti svesni činjenice da je ovo relativno nova oblast za nas, kao i činjenice da su naši propisi u velikoj meri, mada još nedovoljno, prilagođeni propisima i direktivama EU u oblasti M&A. Moj metodološki pristup je, bez obzira na to da li radim cross border ili domaća preuzimanja, isti. Na primer, u izradi due diligence često koristimo vodič i preporuke Svetske banke, naravno prilagođene ciljnoj sredini i kompanijama, a analizu zaključenih pravnih poslova i transakcija obavljamo uzimajući u obzir vrstu posla i delatnosti kojom se kompanija bavi, kao i analizu celokupne regulative koja se tiče predmetne delatnosti.
– Često klijente „iznerviram” svojom sitničavošću i detaljisanjem, što mi inače mnogi zameraju, ali mislim da moj fokus na detalje i sitnice apsolutno garantuje klijentu da mi ništa nije promaklo.
– Kao što sam rekao, preuzimanje je kompleksan pravni i finansijski posao i zato se u mom timu uvek nalazi više advokata specijalista za odgovarajuće pravne oblasti, kao i finansijski i poreski savetnici.
– Ne ulazeći u razloge zbog kojih se to desilo, pomenuo bih primer loše odrađenog due diligenca, istina finansijskog, prilikom preuzimanja Dinersa. Taj primer pokazuje nam da u analizi poslovanja ni jedan jedini dokument, ugovor, odluka, nalog za plaćanje itd. ne može biti izuzet iz podrobnog ispitivanja.

Rekli ste da ste osim M&A u Briselu specijalizirali i pravo konkurencije?
– Da, tačno. Naime, posle prvih cross border preuzimanja koja sam obavio sa svojim partnerom Stefanom Bjankom iz Italije, shvatio sam da je to pravna materija bez čijeg se poznavanja ne može pružiti potpuna usluga klijentu, posebno kada su u pitanju dominantni igrači na tržištu. Prosto, ne možete sprovesti dobro preuzimanje bez poznavanja prava konkurencije. Lako se može desiti da Komisija odbije predloženi način preuzimanja ukoliko niste uzeli u obzir ili ste pogrešno procenili tržišnu poziciju učesnika M&A.
– Pomenuo sam spajanje i preuzimanje Lafarža i Holcima, dva giganta u oblasti proizvodnje cementa i građevinskog materijala. Naravno, njihovo nekontrolisano spajanje stvorilo bi poremećaj na tržištu i mogućnost za monopolističko delovanje. Zato je potrebno predložiti i sprovesti takav način spajanja koji neće narušiti ravnopravnu utakmicu na tržištu, a koji će istovremeno doneti benefit kompanijama koje sprovode M&A. Poznavanje propisa iz te oblasti omogućava vam da klijentu pružite kompletnu uslugu.
– Naša Komisija za zaštitu konkurencije veoma je značajno regulatorno telo. Zakon joj pruža široka ovlašćenja, a njen značaj mogli smo videti, između ostalog, kada je Delhaize preuzimao Delta Maxi, MK Komerc šećerane, Agrokor kompaniju Mercator.

Kako vidite budućnost našeg tržišta i u kom će se pravcu kretati preuzimanje privrednih društava u Srbiji?
– Ja sam optimista uprkos svim problemima i teškoćama koje nas očekuju. Optimizam zasnivam na aktivnoj ulozi države, koja nam je omogućila da zasada sačuvamo Agrokorove kompanije koje posluju u Srbiji, na činjenici da se u pristupnim pregovorima aktivno radi i na harmonizaciji propisa iz ove oblasti, kao i na aktivnim zbivanjima na domaćem tržištu. Naime, iako nije klasičan primer preuzimanja, ipak možemo pomenuti koncesiju Aerodroma Beograd, koji bi trebalo da pripadne francuskoj kompaniji Vinci Airport, što će za sobom sigurno povući dolazak drugih francuskih kompanija, koje su neopravdano zanemarile naše tržište. Tu je i najava prodaje Telenora, najava Simensa da će preuzeti kompaniju Milanović inženjering i čitav niz drugih preuzimanja, možda ne toliko zvučnih, ali svakako značajnih za naše tržište. (Prim. red. Intervju je urađen početkom marta 2018. pre potpisivanja koncesije za aerodrom Nikola Tesla i pre prodaje Telenora PPF-u.) Sve to dogodiće se ove i početkom 2019. godine.
– To nam ukazuje na činjenicu da je bez obzira na sve Srbija deo globalnog ekonomsko-pravnog sveta i da je tokovi preuzimanja neće mimoići. MN

Ostavi komentar