Aktuelno

Budite heroji opšteg dobra

Zoran Ilić, direktor kompanije Biomelem

Ljudi sa iskustvom i znanjem moraju da se aktivnije uključe u podizanje konkurentnosti i osnaživanje srpske privrede

 

Završava se još jedna godina koja dokazuje da je neoliberalni model korporativnog kapitalizma poguban za male i siromašne zemlje kao što je Srbija. Nezaposlenost mladih u zemljama kroz koje je protutnjao ovaj nametnuti ekonomski cunami, počevši od Grčke, gde nezaposlenost iznosi oko 65 odsto, preko Španije, gde je preko 50 odsto, do Srbije, gde je oko 45 odsto, i svih ostalih bivših jugoslovenskih republika (osim Slovenije, koja je bila mudrija), pokazuje da mnoge zemlje na ovaj način idu u neodrživom, štetnom pravcu. Socijalnim raslojavanjem, gde mali broj ljudi postaje sve bogatiji sve brže, stvara se tempirana socijalna bomba koja će, ako se privredni model ne promeni i ne postane humaniji, istinski socijaldemokratski, neminovno eksplodirati.

Noam Čomski odavno upozorava da zapadne ekonomije nemaju rešenje za veliki višak radne snage koji nastaje automatizacijom, robotizacijom i izmeštanjem proizvodnje tamo gde je radna snaga jeftinija.

Zemlje koje to ne čine, kao što je Nemačka, nemaju ekonomske ni socijalne probleme. Pred svima nama u Srbiji je važan zadatak da podižemo konkurentnost, a zatim i da radimo na reindustrijalizaciji i da se tako ujedinjeni – Vlada, privreda i nauka, uz obrazovanje – svim snagama izborimo za zdravu privredu i Srbiju.

Dolazi nova godina u kojoj svi očekujemo bolje dane, svi imamo neku nadu i neku želju. Ipak, potpuno u skladu sa gorenavedenim, veoma malom broju građana Srbije sledeća godina će u materijalnom pogledu biti bolja, a najveći broj građana i preduzeća imaće finansijske probleme, boriće se za tekuću likvidnost i opstanak. Nažalost, ozbiljan broj, pre svega malih trgovina i malih preduzeća, nestaće u sledećoj godini.

Iz javnog sektora biće otpušteno minimum 18.000 ljudi koji će dobiti otpremninu i bilo bi loše da samo mali procenat tih ljudi pokrene svoj posao. Bilo bi loše da novac koji dobiju potroše na kupovinu robe široke potrošnje, tehnike, putovanja…

Osim toga, veliki broj radnika koji su bili zaposleni u firmama koje niko nije privatizovao, a posluju s gubitkom, izgubiće posao. Povećanja plata i penzija teško da će biti, a i ako ga bude, pitanje je kada će se desiti i koliko će doprineti rastu kupovne moći. Mali i srednji poljoprivrednici s razlogom se plaše ukrupnjavanja poseda od strane velikih stranih i domaćih korporacija. Biće puno teškoća u najvećem problemu koji Srbija ima – slaboj i nekonkurentnoj privredi. Ova Vlada to shvata i ulaže napore, ali oni nisu dovoljni i Vlada neće moći da reši problem nezaposlenosti ako ne uloži svu snagu i značajna sredstva, ali i ako se ne poveže sa što većim brojem uspešnih privrednika i zatraži i dobije od njih znanje, iskustvo i partnerstvo kroz predloge i aktivnosti za rešenje problema nezaposlenosti i nekonkurentnosti. Samo su mladi, među kojima je najveći broj nezaposlenih, ozbiljan problem, a tu su i stariji od 50 godina, kao i žene koje teže dolaze do posla i druge osetljive grupe.

Mislim da ljudi sa iskustvom i znanjem (a siguran sam da je to čitalačka publika časopisa Market network) moraju da se aktivnije uključe u podizanje konkurentnosti i osnaživanje srpske privrede. Zato sve vas koji čitate ovaj tekst molim da u 2016. ponekad zanemarite korporativna pravila. Evo i nekoliko predloga.

Ako ste veliki, razmišljajte kako da pomognete malima, a ne kako da ih uništite. Srpska privreda dovoljno je uništena sankcijama, tranzicijom, lošom privatizacijom… Čak i Evropa kaže „prvo razmišljajte o malima”.

Kada plaćate, plaćajte prvo malima, jer mali su najslabiji, najranjiviji i najosetljiviji.

Vi, vlasnici i menadžeri većih prodajnih lanaca, izbacite listing takse za male lokalne proizvođače, dajte im šansu. Ako vidite da se neki mini-market guši i gasi, ponudite mu opstanak u vašem sistemu kroz franšizu, pod fer uslovima. U velikim objektima izdvojte mesto za zanatski kutak, pa u njega ubacite lokalne proizvođače meda, čajeva, suvenira…

Svi vi koji vodite velike strane kompanije treba da date svoj doprinos oporavku Srbije tako što ćete porez na dobit platiti u Srbiji umesto da na kraju godine dobit ode na plaćanje faktura za marketing i neke „usluge” matičnoj firmi u zemlji iz koje ste došli. Ulažite u Srbiju sada, u ovim godinama, da bi vam se vraćalo u godinama i decenijama koje dolaze.

Svi vi koji vodite proizvodnju povežite se s inovatorima u Srbiji jer konkurentnost se najbolje postiže inovacijama. Hiljade patenata čekaju na vezu s privredom ili napuštaju Srbiju.

 

Svima vama koji čitate ovaj tekst, a verujete da možemo nešto da promenimo, predlažem da ujedinjeni sa časopisom Market network, NVO Moj heroj i NVO Ekonomija opšteg dobra, ojačamo portal Moj heroj i da na njemu promovišemo dobru praksu „Prvo razmišljajte o malima”, realizovanu kroz dobra dela i socijalno preduzetništvo. Dobra dela i humanost privrednika treba da budu naš zajednički doprinos oporavku srpske privrede koji je ključan za oporavak Srbije.

NVO Moj heroj, koji od osnivanja podržava kompanija Biomelem, sledeću godinu posvetiće promociji omladinskog preduzetništva, dok će NVO Ekonomija opšteg dobra, čiji sam jedan od osnivača, pokrenuti snažne aktivnosti na afirmaciji principa ekonomije koja dolazi iz Austrije, kao projekat dr Kristijana Felbera. Od februara 2016. u produkciji NVO Moj heroj na Prvom programu RTS-a prikazivaće se emisija Preduzetništvo mladih. Osim na RTS-u, i na sajtu Moj heroj moći će da se vidi i ko su najuspešniji mladi preduzetnici, a svako ko želi imaće priliku da im pomogne donacijom ili uključivanjem u svoj poslovni sistem. Možda neki od proizvoda, ideja ili tehnoloških inovacija koje su oni osmislili može da dopinese vašim planovima.

Svi zajedno imaćemo priliku da vidimo najbolje primere omladinskog, ali i socijalnog preduzetništva i neke nove heroje opšteg dobra. Mi treba da pokažemo da je budućnost mladih ljudi u preduzetništvu i da ih usmerimo da zbog primera dobre prakse požele da budu preduzetnici. Mladi treba da znaju da u javnom sektoru i u politici samo mali broj njih ima budućnost. Zajedno treba da podržimo i preduzetništvo žena i starijih, neiskusnih, novih, nezaštićenih, slabih i malih.

Na kraju, da bi privreda profunkcionisala i Srbija brzo ekonomski ojačala i najzad krenula ka razvijenim zemljama, dovoljno bi bilo primeniti upravo prvi princip koji je i direktiva EU – prvo razmišljajte o malima. Tako se postiže vertikala etičkog, fer poslovanja, vertikala ekonomije opšteg dobra, a pošto smo svi mi ljudi i svi u sebi imamo etički kodeks i čast, u 2016. kao teškoj godini koja je pred nama, trenutak je da ga primenimo. Ako primenimo samo jedno pravilo, neće nam trebati nikakvi zakoni, pravilnici i korporativna pravila. Uvek kada se suočite s moralnom dilemom, znajte da nema 10 smrtnih grehova, već samo jedan, a taj greh je – da činiš drugom ono što ne bi želeo da drugi čine tebi.

Taj princip ne nose uzalud u sebi sve religije i vere, jer svi grehovi, od laži, prevare i krađe, pa do najgorih i najtežih ratova i ubistava, proisteknu iz njegovog narušavanja. I privredni model zasnovan na socijalnoj pravdi, bez koje nema blagostanja, treba zasnovati na tom principu. Za to su nam potrebni i država i zakoni, ali je važniji zakon u nama.

Zato, ako sebi i drugima, zemlji Srbiji i svetu u kome živite želite bolju 2016. godinu, razmišljajte prvo o manjima od sebe i ne činite drugima ono što ne želite sebi.

Primenite samo ta dva principa u svojoj poslovnoj praksi i bićete bolji ljudi i dugoročno uspešniji menadžeri. Postanite i vi heroj opšteg dobra i svima u Srbiji biće bolje. MN