Istraživanje

Crna kafa – siva ekonomija

Na tržište Srbije, prema procenama, 20 odsto sirove kafe ulazi van nadzora zvaničnih organa. Na tu robu nisu plaćene carina i akcize, čime je oštećen državni budžet. Ono o čemu se ređe govori, a veoma je važno, jeste i činjenica da ta kafa nije prošla nikakvu kontrolu kvaliteta, pa potrošači i ne znaju šta kupuju.

O problemu šverca kafe razgovarali smo sa generalnim direktorom kompanije Strauss Adriatic Sinišom Daničićem i generalnim direktorom Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic grupe Andrejom Beleom.

Rast šverca sirove kafe 

– Država zbog šverca kafe trpi štetu od oko milijardu dinara godišnje, kada se saberu nenaplaćene akcize i pripadajući porezi koji se ne plaćaju, što je ekvivalentno isplati više od 20.000 prosečnih mesečnih zarada u Srbiji. Problem šverca sirove kafe uvidele su i sve nadležne institucije i pokazale spremnost da ga suzbiju, i to ne samo na lokalnom već i na regionalnom planu – kaže za naš časopis Siniša Daničić.

S njim se slaže i Andrej Bele, koji napominje da su zbog šverca sirove kafe na gubitku i država i društvo, a potrošač može doći u veliku zabludu šta kupuje jer su takvi proizvodi najčešće sumnjivog kvaliteta.

– Zato i cena takvog proizvoda može da bude niža od realne proizvođačke cene. Toga treba da bude svestan i krajnji potrošač kada dođe u iskušenje da kupi jeftiniji proizvod – dodaje Bele.

Švercovana kafa ne podleže nikakvoj kontroli kvaliteta, na šta potrošači retko obraćaju pažnju.

– Na deklaracijama proizvoda velikih proizvođača jasno je naveden sastav, dok se na tržištu nalaze i pakovanja kafe, najčešće manjih proizvođača, koja nisu pravilno deklarisana – kaže Bele. Siniša Daničić dodaje da takva kafa nema sigurno i bezbedno poreklo, da je nižeg kvaliteta, a povrh svega u velikom broju slučajeva i predmet mešanja sa surogatima kao što su soja, kukuruzno brašno, naut, stočni grašak, pa čak i žir, bez ikakvog deklarisanja na pakovanju.

– Kupovinom takvih proizvoda potrošači izlažu sebe dodatnom riziku, jer ne mogu biti sigurni u sastav i kvalitet proizvoda, ali ni u njegovu bezbednost, što je veoma važno, budući da se kod nas tradicionalna kafa pije nekoliko puta tokom dana – dodaje Daničić.

Potrošači neretko zaboravljaju činjenicu da švercovana roba znatno utiče na sredstva u budžetu koja država želi da uloži u projekte od opšteg dobra.

– Kao najveći proizvođač, naša kompanija od akciza i carina u državni budžet uplaćuje godišnje više od 11 miliona evra, što je značajan prihod, i smatramo da bi uvođenjem akciznih markica na pakovanja kafe tržište brzo moglo da prepozna nelojalnu konkurenciju – kaže Andrej Bele.

Akciza i akcizne markice

Akcize na kafu uvedene su 2012. godine, ali bez akciznih markica, pa potrošači i dalje ne mogu da znaju da li je neka kafa u prodaju došla legalnim ili nelegalnim tokovima.

– U suštini, za nas proizvođače bilo bi najbolje da akciza nema, ali ako se akcize već plaćaju, akcizne markice mogu i treba da predstavljaju zaštitu od nelegalnih tokova i doprinesu smanjenju nelojalne konkurencije. Zato se i zalažemo za uvođenje akciznih markica, prvenstveno zbog potrošača, jer su one potvrda legalnog uvoza, porekla i kvaliteta kafe koju pijemo, a samim tim i mogućnost da se lakše uoči proizvod iz nelegalnih tokova i stane na put sivoj ekonomiji – smatra Andrej Bele.

Siniša Daničić navodi da kafa kao sastavni deo prosečne potrošačke korpe ne bi trebalo da se svrstava u luksuzne proizvode, što znači da joj nije potrebna ni akciza.

– Upravo je to ono za šta se naša kompanija zalaže, jer bi postepeno ukidanje akciza učinilo sirovu kafu manje privlačnom i manje isplativom za krijumčarenje, a ostvarili bi se veći prihodi od PDV-a na promet kafe u legalnim tokovima – dodaje Daničić.

Bele kaže da smo mi kao država, nažalost, još na samom početku i da sivo tržište i dalje cveta, tako da veruje da bi akcizne markice na kafu zaštitile i proizvođače i državu, a kupci bi bili sigurni da je ono što su kupili prava kafa.

U državama u okruženju ovakvu praksu ima samo Bosna i Hercegovina i njeno iskustvo potvrđuje da je uvođenjem akciznih markica smanjen nelegalni promet kafe.

Šta znaju potrošači

U situaciji kada im je kupovna moć sve manja, potrošači proizvode koje kupuju neretko biraju isključivo prema ceni. Prosečan potrošač retko čita deklaraciju, pa nije informisan o tome šta kupuje. S druge strane, proizvodi iz nelegalnih tokova nekada imaju nepotpune deklaracije ili ih uopšte nemaju, pa potrošači mogu biti dovedeni u zabludu o poreklu i kvalitetu onoga što kupuju. Obe kompanije navode da intenzivno rade na edukaciji potrošača.

– Svest o sumnjivom poreklu i neproverenom kvalitetu kafe ranije nije bila dovoljno razvijena, tj. potrošači tome nisu pridavali pravi značaj. Nadležne institucije preuzele su inicijativu da se izbore s tim problemom, ali pozivamo i potrošače da pažljivo čitaju deklaracije i uoče da li je na pakovanju jasno naznačena informacija o poreklu kafe i njenom sastavu – kaže Siniša Daničić.

– Osamdeset odsto naše kafe kupujemo u takozvanom poreklu, što znači da je prvi odabir zrna na plantažama u Brazilu, a samo 20 odsto kupujemo na spotu. Pratimo uzgoj i klimatske uslove u zemlji iz koje kafu uvozimo, i volimo da kažemo da je to naš put kafe od plantaže do same proizvodnje. Samo za Atlantic grupu, koja je najveći proizvođač u regionu, taj put pređe više od 25.000 tona kafe godišnje, od čega se na tržište Srbije plasira preko 50 odsto. Na svim našim proizvodima jasno je istaknuta vrsta kafe, pa su potrošači sigurni u ono što kupuju – kaže Andrej Bele.

Siva ekonomija

Siva ekonomija predstavlja jedan od najvećih problema i za državu i za kompanije koje posluju na srpskom tržištu. Prema podacima kompanije Strauss Adriatic, najveća količina švercovane kafe u našu zemlju dolazi iz Crne Gore preko Kosova.

– Reč je o malim količinama kafe, oko 1.000 kilograma, koje učestalo stižu, što dnevno dostiže obim od 13 do 15 tona. Ukupno se godišnje prokrijumčari i do 5.000 tona, što je zaista ogromna količina – kaže Siniša Daničić. On dodaje da se samo u Luci Bar godišnje pretovari oko 10.000 tona, dok celokupna potrošnja u Crnoj Gori iznosi oko 2.000 tona godišnje.

– Jasno je da preostala količina nelegalnim tokovima ide u susedne zemlje. Upravo bi zato najvažniji korak trebalo da preduzme Uprava carina i stane na put krijumčarima sirove kafe – smatra Daničić.

Atlantic grupa smatra da je zdrava konkurencija uvek poželjna i da je prisustvo malih proizvođača dobro za razvoj tržišta. Ali potrošačima treba pružiti garanciju kvaliteta i potvrdu deklaracije na kojoj je tačno naznačeno koja je vrsta kafe u proizvodu. Andrej Bele kaže da oni nemaju ništa protiv kafe s dodacima, ali žele da se svaki proizvođač koji stavlja kafu u promet pridržava zakonskih regulativa i na deklaraciji tačno naznači šta njegov proizvod sadrži.

– Suzbijanje nelegalnih tokova nije jednostavno, ali poštovanje zakonskih regulativa i pojačan rad inspekcijskih službi na terenu svakako su osnovni koraci. Kao što sam već naglasio, smatramo da bi uvođenjem akciznih markica na pakovanja kafe tržište brzo moglo da prepozna nelojalnu konkurenciju. Osim toga, akcizne markice postale bi sredstvo za diferencijaciju i isticanje ozbiljnih proizvođača, koji plaćaju sve dažbine državi i čiji je cilj najviši kvalitet proizvoda, a to je i logičan argument za razliku u ceni njihovih proizvoda i jeftinih proizvoda malih pržioničara, koji mogu da sadrže različite surogate. Verujemo da bi to pomoglo u smanjenju sivog tržišta, a i građani bi bili sigurni u kvalitet kafe koju kupuju – dodaje Bele.

Siniša Daničić nasuprot tome smatra da akciza i akcizne markice nisu potrebne i da ih treba postepeno ukinuti, kako bi se sirova kafa učinila manje atraktivnom za šverc. S njegovim stavom slažu se i u Privrednoj komori Srbije, gde kažu da za kafu koja nije luksuzna roba treba ukinuti akcizu, a navode i primer Makedonije i Slovenije koje su to već uradile. Takođe smatraju da bi to uticalo na smanjenje šverca, odnosno prebacivanja u legalne tokove, pa bi se kroz naplatu PDV-a nadomestio gubitak koji bi nastao ukidanjem akciza.

Bez obzira na različite stavove prema nekim pitanjima, naši sagovornici su saglasni da država mora ozbiljnije da radi na suzbijanju sive ekonomije, a kompanije su tu da pruže podršku i budu kredibilni partneri u borbi protiv pojave koja svima nanosi štetu. MN