Istraživanje

Plastika ostaje i dalje

Iako je još 2009. najavljeno ukidanje plastičnih kesa u trgovinama u Srbiji, u Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu koji bi trebalo da reguliše upotrebu plastičnih kesa, one se ni u jednom članu i ne pominju 

Gotovo svuda u svetu, u svim prodavnicama i supermarketima umesto plastičnih kesa koriste se papirne koje mogu da se upotrebljavaju i više puta. Proizvodnja i uvoz polietilenskih kesa debljine ispod 14 mikrona odavno su svuda zabranjeni. U sklopu Evropske strategije za smanjenje plastičnog otpada u okolini, pre nekolko godina Evropski parlament pozvao je na zabranu najopasnijih vrsta plastike i tankih plastičnih kesa do 2020. godine.
U Srbiji se mesečno potroši oko 200 miliona plastičnih kesa, dok se za proizvodnju samo jedne emituje oko 200 miligrama ugljen-dioksida. Plastične kese koje se masovno koriste po prodavnicama i pijacama kod nas, najopasnije su po okolinu jer se ne razgrađuju u prirodi. Osim toga, njihova reciklaža je skupa i teško izvodljiva.
U našoj zemlji ima oko 150 proizvođača kesa i četiri ili pet prodavaca aditiva za razgradnju kesa, koji se ne proizvode u Srbiji. Oni zajedno na mesečnom nivou prerade u proseku oko 500 tona polietilena za njihovu proizvodnju. Biorazgradive kesa skuplje su za oko 10 odsto nego standardne plastične, jer toliko iznosi cena aditiva koji se koriste u proizvodnji. Godišnje se po stanovniku u proseku potroši između 300 i 500 plastičnih kesa.


Plastične kese ne bi smele da budu besplatne. U marketima širom sveta kese već uveliko koštaju do 50 centi. U Irskoj su zabeležena dobra iskustva s uvođenjem plaćanja plastičnih kesa. Irci su u proseku godišnje trošili 328 kesa, a onda je odlučeno da svaka košta 22 centa. Sada Irci u proseku potroše samo 16 kesa godišnje


nikola-papak-delhaizeGradska vlada u Vranju prva je u Srbiji donela odluku o zabrani upotrebe plastičnih kesa od septembra 2010. Delhaize je prva trgovinska kompanija u Srbiji koja je radi očuvanja životne sredine u sve svoje maloprodajne objekte uvela upotrebu biorazgradivih plastičnih kesa. Akciju su promovisali pod sloganom „Za bolje navike”.
– Zaštita životne sredine sastavni je deo naše strategije održivog razvoja. Naša kompanija prva je uvela biorazgradive kese na srpsko tržište još 2009. godine. Posle toga pokrenuli smo pilot projekat naplaćivanja plastičnih kesa kojim smo želeli da skrenemo pažnju javnosti na značaj očuvanja planete Zemlje. Jedini smo trgovac u Srbiji koji u okviru određenog broja prodavnica ima instalirana eko-ostrva gde građani mogu razvrstavati ambalažni otpad i tako ga pripremiti za proces reciklaže. Svi naši kamioni za dostavu namirnica ispunjavaju najviše evropske ekološke standarde. Prilikom nabavke plastičnih kesa koje kupci dobijaju u našim prodavnicama strogo vodimo računa o sastavu, debljini materijala, veličini, količini biorazgradivog aditiva, ali i o svim dodatnim parametrima koji utiču na kvalitet. U naše radnje ulaze kese proverenog kvaliteta, koji se kontroliše i koji je u kontinuitetu isti. Pitanje upotrebe plastičnih kesa trebalo bi da bude regulisano u skladu s evropskom praksom i u to bi trebalo da budu uključeni svi subjekti na tržištu – od nadležnih institucija do trgovaca. Samo zajedno možemo efikasno rešiti to pitanje. Mi ćemo svakako u narednom periodu nastaviti da sprovodimo inovacije na ovom tržištu. U vezi sa smanjenjem upotrebe plastičnih kesa ključna stvar je zajednička akcija svih – kaže Nikola Papak, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delhaize.


U proizvodnji biorazgradivih kesa dodaje se aditiv D2W, koji običnoj plastici menja svojstva i čini je biorazgradivom. Te kese razgrađuju se 100 puta brže od običnih, i to bez štetnih ostataka, a krajnji produkti razgradnje jesu molekuli prijemčivi za mikroorganizme iz prirode. Produkti razgradnje su ugljen-dioksid, voda, pa čak i humus. Kese traju četiri godine


Olivera-Cirkovic,-UnivdrexportBiorazgradive kese mogu da budu alternativa za plastične kese. Bolje su rešenje od plastičnih, mogu da se koriste više puta i ne utiču negativno na prirodu.
– Važno je napomenuti da je trošak gratis kesa izuzetno veliki i da je sigurno bolje to koristiti za papirnu kesu. Međutim, prelazak na kvalitetne papirne kese znači još veći trošak, a jedna od mogućnosti je i ponuda papirne kese koja neće biti odgovarajuća zamena za plastičnu u smislu nosivosti i praktičnosti. Plastične kese zamenjene su razgradivim, što je u odnosu na prethodno stanje veliki napredak. Domaće tržište nema iste potrošačke navike kao zemlje u regionu, pogotovo kad je reč o kesama i potrošačkim kolicima. Na okolnim tržištima potpuno je normalno da se kese plaćaju na kasama, ali na domaćem tržištu to je gotovo nemoguća misija. Bilo je u nekoliko navrata čak i izuzetno kreativnih koncepata, pionira tog poduhvata na domaćem tržištu, ali svi pokušaji zasada su bezuspešni. Zapravo, ovo tržište još nije dovoljno zrelo za ukidanje gratis kesa, a istovremeno je suviše pasivno za uvođenje koncepata ekološki još prihvatljivije ambalaže – kaže Olivera Ćirković iz Univerexporta. MN