Aktuelno Istraživanje

Agrokor: krah imperije

Drama oko sudbine prezaduženog hrvatskog Agrokora još se ne stišava. Agrokor je u Srbiji vlasnik Mercatora S, Dijamanta, Frikoma, MG Mivele, Kikindskog mlina i Nove sloge, pa zbog problema te kompanije u našoj zemlji strepi blizu 11.000 zaposlenih…

Poslednjih meseci kriza se naslućivala, a da bi demantovala sve češće informacije o tome da je u velikim problemima, kompanija je krajem januara objavila saopštenje u kom je tvrdila da je snažna i stabilna i da može da odgovori svim finansijskim obavezama koje se nalaze pred njom.
Ipak, sreća više od 60.000 zaposlenih širom regiona kratko je trajala jer se ispostavilo da jedna od najvećih hrvatskih kompanija ne samo što više ne može da dobije nove kredite već i upada u ozbiljnu krizu. Pokušaji čelnika da spasu Agrokor prodajom uspešnih firmi iz koncerna, poput Jamnice, nisu urodili plodom. Ubrzo su iz Konzumovih prodavnica u Hrvatskoj počele da pristižu loše vesti jer dobavljači nisu želeli da isporučuju robu iz straha da im neće biti plaćena. To je bila kap koja je prelila čašu i jedna od najvećih kompanija u regionu upala je u do sada nezapamćenu krizu u ritejl sektoru.
Da bi se spasli zaposleni Agrokorovih firmi u Srbiji, brzo je formiran tim za praćenje situacije. Na čelu tima su generalni direktor kompanije Mercator S Aleksandar Seratlić i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. Seratlić je prilikom formiranja tima izjavio da se poštuju svi ugovori i dogovori i da se posebno vodi računa o malim dobavljačima, kojih je 490, od ukupno 660, sa koliko sarađuje Mercator S.

Lex Agrokor
Zaposlene u Agokoru ogrejalo je sunce u trenutku kada je saopšteno da će Antonio Alvarez, poznati finansijski stručnjak, biti glavni čovek u restrukturiranju koncerna. Međutim, samo nekoliko dana od stupanja na funkciju Alvarez napušta koncern. Već početkom aprila uprava Agokora, s Todorićem na čelu, Trgovačkom sudu u Zagrebu podnosi zahtev za aktiviranje Lex Agrokora. Todorić je tom prilikom izjavio da je tu odluku doneo jer smatra da je to u najboljem interesu svih zaposlenih, partnera, dobavljača i celokupne ekonomije. On je zahvalio zaposlenima, bliskim saradnicima i partnerima s kojima je, kako je naglasio, izgradio najznačajniju kompaniju u istoriji Hrvatske.

Sebe sam uložio u izgradnju cele Hrvatske i regije i ponosan sam jer sve što sam izgradio danas sam svojim potpisom predao hrvatskoj državi – istakao je Todorić.

Ubzo zatim na osnovu Lex Agrokora, Trgovački sud u Zagrebu imenovao je Antu Ramljaka za vanrednog poverenika. Sud je objavio da je istovremeno doneto rešenje kojim se zabranjuje pokretanje i vođenje parničnih, izvršnih i upravnih postupaka protiv Agrokora i njegova 24 povezana i zavisna društva. Vodeći se primerom iz susedne Hrvatske, slovenačka vlada usvojila je Lex Mercator kako bi zaštitila tu kompaniju od nelikvidnog većinskog vlasnika.
Na pitanje koliko su realne pretpostavke da Slovenija ponovo otkupi Mercator, Miro Cerar, premijer je kazao da je to želja mnogih Slovenaca koji se sećaju kako je to nekada bila sjajna kompanija.
U sadašnjem trenutku u vezi Mercatrora ima mnogo nepoznanica. Vlada u tom kontekstu traži najbolje rešenje – rekao je slovenački premijer za Primorske novice.

Za razliku od Lex Agrokora, kojim je hrvatska država preuzela upravljanje Agrokorom, slovenački zakon ne zalazi u vlasničko pravo, već štiti zaposlene u Mercatoru i njegove dobavljače i sprečava odliv novca u Agrokor, koji je u problemima.

Srbija bez Zakona o Mercatoru
Ministar trgovine Rasim Ljajić, je takođe rekao da Srbiji nije potrebno da donosi nove zakone. On smatra da sa postojećim zakonima imamo dovoljno instrumenata da postignemo ono što Slovenci žele da urade sa zakonom o Mercatoru. Kako ističe naša zemlja raspolaže sa dovoljno alata iz postojećih zakona, koji joj omogućavaju da zaštiti svoje ekonomske interese.
– Postoji ministarska grupa u Vladi Srbije, imamo radnu operativni grupu, koja prati stanje na dnevnom nivou – rekao je Ljajić i naveo da je situacija shvaćena krajnje ozbiljno i da je Srbija prva zemlja koja je imala ovakav pristup.
Posle donošenja tih akata ministar privrede Srbije Goran Knežević izjavio je da ne očekuje probleme u poslovanju firmi Agrokora u Srbiji i dobavljača tog hrvatskog koncerna iz Srbije. On je rekao da Srbija kontroliše sve tokove novca Agrokorovih kompanija u Srbiji i sve isplate dobavljačima.


Srpski biznismeni spasavaju Agokor?
Domaći biznismeni počeli su da se utrkuju u tome ko će spasti Agrokor.
Svoju pomoć prvo su ponudili čelnici Miškovićevih kompanija. Naime, potpredsednik Delta holdinga i generalni direktor Delta agrara Ivan Kostić nagovestio je mogućnost da se neka od kompanija iz sastava Agrokora, koja će proći kroz proces restrukturiranja, osnaži kapitalom Delte. On je u intervju Poslovnom dnevniku rekao da je ta kompanija izuzetno stabilna i da poseduje snažan finansijski potencijal, koji se u određenom trenutku može iskoristiti da se neka od kompanija iz sastava Agrokora, koja će proći kroz proces restrukturiranja, osnaži i ponovo postane respektabilan igrač na tržištu.
Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, u intervjuu za Televiziju Slovenije rekao je da je zainteresovan da kupi deo kompanije Mercator S ukoliko bi hrvatski biznismen odlučio da proda deo tog trgovačkog lanca kako bi vratio dugove dobavljačima i bankama.
Poslednji među spasiocima je Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna Swisslion Takovo, koji je ponudio vlasniku Agrokora Ivici Todoriću i srpskoj vladi da preuzme upravljanje Agrokorovim biznisom u Srbiji. On kaže da bi do kraja godine izvršio kompletnu finansijsku konsolidaciju sistema Agrokora u Srbiji. Tvrdi da bi svi krediti bili vraćeni u naredne dve godine, a zauzvrat od Todorića traži 35% udela u vlasništvu kapitala Agrokora u Srbiji po završenom procesu revitalizacije.


Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da ima zainteresovanih kupaca za Frikom, Dijamant i Mercator, preduzeća koja posluju u sistemu Agrokora, ali i napomenuo da je to samo jedna od mogućnosti. On je istakao da su zainteresovane domaće firme, ali i neki strani fondovi. Postoje i interes i novac i volja. Ali ne možete da kupite nešto što još ne znate šta je, dok sve ne bude jasno, dok se ne utvrdi na koji način su firme unutar sistema povezane, što kreditno, što proizvodno, dok se ne vidi šta će biti strategija nove uprave. 


U Agrokoru je zaposleno oko 60.000 ljudi, od kojih nešto više od 11.000 u Srbiji

Još se ne zna koliki je tačan dug Agrokora. Poznavaoci situacije tvrde da u najboljem slučaju iznosi čak šest milijardi evra. Koncern najviše duguje ruskoj Sberbanci – 1,6 milijardi evra. Hrvatske banke od Todorića potražuju 650 miliona evra. Obveznice Agrokora na svetskim tržištima vrede skoro milijardu evra, dok se dug prema dobavljačima procenjuje i na dve milijarde evra.

Ostavi komentar