Intervju Profile

Marija Kalentić, generalna menadžerka Dunav Soja: Potrošači treba da imaju pravo na izbor

Marija Kalentić, generalna menadžerka Dunav Soja

Marija Kalentić
generalna menadžerka Dunav Soja udruženja za JI Evropu

Uvozimo velike količine mesa, mleka i jaja od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom. Da bi se napravila jasna razlika između hrane dobijene od životinja koje su hranjene stočnom hranom bez GMO, nastalo je Udruženje Dunav soja…

Malo je poznato da je Srbija lider u proizvodnji soje u Evropi. Naša zemlja jedina na Starom kontinentu ima dovoljno genetski nemodifikovane soje za ishranu svojih životinja. Međutim, mi uvozimo velike količine mesa, mleka i jaja od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom. Da bi se napravila jasna razlika između hrane dobijene od životinja koje su hranjene stočnom hranom bez GMO, nastalo je Udruženje Dunav soja. Ono postoji i u našoj zemlji, pa smo s Marijom Kalentić, generalnom menadžerkom Dunav soje, razgovarali o njegovom funkcionisanju, o tome šta tačno podrazumeva standard Dunav soja i koje će benefite on doneti proizvođačima i potrošačima.

Dunav soja postoji u 21 evropskoj zemlji. Šta je misija Udruženja? Kako ono funkcioniše u Srbiji?
Misija Udruženja jeste promocija proizvodnje i korišćenja genetski nemodifikovane soje, stočne hrane i krajnjih proizvoda kao što su meso, mleko i jaja. Sedište tog nezavisnog neprofitnog međunarodnog udruženja je u Austriji, u Beču. Udruženje okuplja više od 300 članova iz čak 21 evropske zemlje. Naši članovi su proizvođači, trgovci i prerađivači soje, trgovinski lanci, farmeri, civilni sektor, udruženja za zaštitu životne sredine. Regionalni centar u Novom Sadu, osim za Srbiju, nadležan je i za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.
Naše udruženje zalaže se za označavanje genetski nemodifikovane hrane. Naime, Evropa prozvodi veoma mnogo životinja i zbog toga je potrebna velika količina soje jer je ona glavni protein u stočnoj hrani. Životinja ne može da poraste bez soje, koja stoga čini oko 30 odsto stočne hrane. Evropa koristi 40 miliona tona soje godišnje, od čega skoro 90 odsto uvozi iz Amerike, Brazila i Argentine. Sva ta soja je genetski modifikovana, što znači da 90 odsto životinja jede genetski modifikovanu stočnu hranu. Sve tako funkcioniše, a na krajnjim proizvodima, mesu, mleku i jajima, nigde ne piše da su životinje jele genetski modifikovanu (GM) hranu.

Srbija je jedna od retkih zemalja koje ne dozvoljavaju uvoz GM soje, što znači da se sve naše životinje hrane genetski nemodifikovanom sojom i stočnom hranom. S druge strane, iz Evrope uvozimo velike količine mesa, mleka i jaja od životinja koje su jele GM soju. Problem je što potrošač nema informaciju o tome i ne zna šta kupuje.

Šta standard kvaliteta Dunav soja podrazumeva?
– Sertifikat Dunav soja nalazi se na krajnjim proizvodima životinjskog porekla. On garantuje da u procesu proizvodnje nisu korišćeni genetski modifikovani organizmi, da je soja domaćeg porekla i da je proizvedena na održiv način, tj. uz kontrolisanu upotrebu pesticida i poštovanje pravila zaštite životne sredine. U Srbiji domaćim potrošačima sertifikat garantuje da je reč o domaćoj soji i životinjama koje su hranjene hranom bez GM organizama.

Koji su uslovi za dobijanje tog sertifikata?
– Svi zainteresovani treba najpre da se prijave akreditovanoj sertifikacijskoj kući koju je odobrilo Udruženje Dunav soja, a zatim da u sve procedure poslovanja uvedu standard i kontrolišu sve procese – od nabavke, preko prerade, do same distribucije. Kontrola je veoma važna u svim procesima. Proces sertifikacije i implementacije, u zavisnosti od kompanije, može da traje i do šest meseci.
Koji su benefiti od sertifikata Dunav soja za poljoprivrednike i proizvođače?
– Kada se u Evropi kaže da je mleko bez GMO, onda se podrazumeva da životinja nije jela GMO stočnu hranu. Naši proizvođači su u problemu jer ne mogu da budu konkurentni jeftinim proizvodima životinjskog porekla koji dolaze iz Evrope, gde je najveći deo stoke hranjen GMO hranom. Poljoprivrednici će sertifikatom Dunav soja za krajnje proizvode (meso, mleko i jaja) dobiti mogućnost da njihova soja ima identitet i da može da postigne višu cenu na tržištu. Ako nemamo sertifikovane proizvode bez GMO, industriji i proizvođačima je nebitno da li će koristiti GMO soju ili soju bez GMO. Kreiranje standarda kvaliteta bez GMO i označavanje krajnjih prizvoda obezbeđuje tržište i za domaću genetski nemodifikovanu soju. Razlike u ceni između GMO soje i soje bez GMO su značajne i zavise od perioda godine, ali obično je genetski nemodifikovana soja skuplja za oko 100 evra po toni.

Ko su nosioci tog sertifikata u našoj zemlji?
– Najveći broj noslilaca našeg sertifikata jesu proizvođači soje. Do sada imamo sertifikovana jaja, to smo uradili u saradnji sa dva proizvođača jaja i s trgovinskim lancem Mercator S. Na sertifikaciji mleka i mesa trenutno radimo. S jednim proizvođačem mleka radimo na kreiranju novog mleka koje će dobiti sertifikat Dunav soja i očekujemo da će se na jesen naći na tržištu. Nadam se da ćemo uskoro imati i meso s tim sertifikatom.

Šta kupovinom proizvoda koji nose sertifikat dobijaju potrošači?
– Potrošač dobija informaciju, pravo i mogućnost da odabere proizvode od životinja koje nisu hranjene genetski modifikovanom hranom i koji su uz to domaći. Osim toga, kupovinom i korišćenjem proizvoda sa sertifikatom Dunav soja podržavaju se i domaći proizvođači. MN