Domaće trgovine

Prodavnice zdrave hrane

Obilasci mogu povremeno da donesu iznenađenja. Jedna od prvih stvari koje posetiocu tih objekata upadaju u oči jesu brojni keksići i kolačići. Staklene police u kojima pomenuti prozvodi stoje, odskoro uglavnom imaju i etiketice na kojima piše njihov sastav. A u sastavu su obično hidrogenizovana biljna ulja (margarin) o čijoj se štetnosti sve više govori, pa čak razmišlja i o njihovoj potpunoj zakonskoj zabrani u proizvodima za ishranu.

Transmasti su glavni sastojak najprodavanijih proizvoda u „zdravoj hrani” i nalaze se u svakom „integralnom i dijetalnom keksu”.

Drugi sastojak pomenutih proizvoda uglavnom je fruktoza. Obično na deklaracijama piše da je to keks „za dijabetičare” ili da „sadrži voćni šećer”, što izaziva asocijacije poput: „vodi računa o ishrani” i „prirodno je”. Fruktoza je štetna i nije dobra zamena za šećer.

Slična situacija dočekaće vas na svim odeljenjima „zdrave hrane” u supermarketima. Tamo možete da pronađete gomilu pločica i barova od žitarica s medom i suvim voćem, a naravno i sa neizostavnim hidrogenizovanim biljnim mastima.

Proizvod koji ima žitarice, suvo voće i med jeste slatkiš. Pun je šećera kao i svaki drugi proizvod napravljen od šećera i brašna (jer skrob iz brašna na kraju bude glukoza, tj. šećer). To što je šećer žut, a brašno integralno ni najmanje ne menja situaciju. Ako ste rešili da sebi kupite slatkiš, na pravom ste mestu. Ali ako ste krenuli po zdrav obrok, bolje se vratite na odeljenje s voćem, povrćem, ribom, mesom, orašastim plodovima i mlečnim proizvodima.

U Beogradu i ostalim srpskim gradovima, poslednjih godina otvoreno je nebrojeno mnogo prodavnica „zdrave hrane”. Ipak, u većini njih znatan deo njihovog asortimana čine proizvodi koji se nikako ne bi mogli podvesti pod proizvode koji pomažu da se poboljša zdravlje organizma, da se u organizam unesu kvalitetni sastojci poput neophodnih vitamina, minerala, vlakana, nutritivno vrednih sastojaka.

Nedovoljno znanje potrošača, moderna pomama za svime što nosi predznak „zdrav život”, brojne reklamne kampanje koje propagiraju dijete, vegetarijansku ishranu, sve veći broj obolelih na specijalnom režimu ishrane, samo su neki od razloga ekspanzije pomenutih tipova radnji. Sve to, ali i potreba da biznis bude profitabilan, uz nedovoljno znanje o materiji onih koji takve radnje otvaraju, uslovili su da u prodavnicama „zdrave hrane” najmanje ima upravo takvih proizvoda.

O tome šta se stvarno može zvati prodavnica zdrave hrane, koji je termin bolji i kako danas opstaje ta vrsta preduzetništva Market network razgovarao je s pionirima u tom poslu na tržištu Beograda i Srbije.

Prodavnica Hema-Kheya-Neye osnovana je u centru Beograda 1999. godine sa idejom da saradnjom sa svojim prijateljima i kolegama doprinese promovisanju zdravijeg stila života.

– Kada smo pet-šest godina kasnije počeli da nabavljamo sezonsko, organsko sveže povrće i voće, bili smo pioniri u tome i na našem tržištu još nije bila u velikoj meri razvijena svest o potrebi za ovim proizvodima. Smatralo se da je to na neki način luksuz, a ljudi možda nisu ni imali poverenja u poljoprivrednike da je to što proizvedu zaista odgajano po principima organske proizvodnje i da nije tretirano veštačkim đubrivima i pesticidima. Za poslednjih nekoliko godina, zbog raznih razloga i sve većeg broja obolelih od najtežih bolesti, potražnja za svežim organskim namirnicama drastično je porasla. Nama se skoro redovno dešava da unapred imamo rezervisanu listu naših kupaca i da sve proizvode rasprodamo za dva dana. Mislim da je potreba za organskom hranom najočiglednija promena u proteklih nekoliko godina – objašnjava za Market network Marina Knežević, vlasnica prodavnice.

Svest o potrebi da se promeni način ishrane radi poboljšanja zdravlja otvorila je prostor u oblasti proizvodnje i trgovine zdravom hranom, pa su u Srbiji otvorena brojna mala preduzeća, porodične firme, poljoprivredna gazdinstva ili radionice zdravih poslastica, zimnice, tako da se skoro svakodnevno osvežava lista proizvoda i proširuje asortiman.

– Pošto smo i sami malo preduzeće koje bez ičije pomoći i nevelike podrške ovdašnjih institucija plovi uzburkanim i nesigurnim privrednim vodama u ovoj zemlji, trudimo se da podržimo svoje kolege i manje privredne subjekte koji su u sličnoj situaciji kao i mi. Tako smo pri nabavci proizvoda uglavnom orijentisani na individualne dobavljače i manje specijalizovane veleprodaje zdrave hrane. Na taj način poslujemo i u sigurnijem okruženju i imamo bolju kontrolu kvaliteta proizvoda koji nabavljamo – kaže Kneževićeva.

Asortiman od početka formiraju prema potrebi da se ponudi zaista zdraviji kvalitetan proizvod, a često i prema potražnji kupaca. Oni se ponekad informišu prvi o nekom novom proizvodu, a kako dodaje Kneževićeva, potrude se da taj proizvod nabave. Neposredni kontakt s ljudima je prednost manjih trgovina.

– Budući da smo prodavnicu otvorili pre 15 godina, ne mogu da procenim kolika bi investicija bila potrebna danas da se otvori prodavnica ovog tipa. Sve zavisi od veličine samog prostora i njegove opremljenosti, kao i od asortimana koji želite da ponudite, tj. da li je reč o uobičajenom asortimanu žitarica, ulja i rinfuzne robe, ili luksuznijem asortimanu specijalnih lekovitih dodataka ishrani, makrobiotičkih japanskih namirnica i zdrave kozmetike. Pretpostavljam da je za to potrebno od 15.000 do 20.000 evra. U današnje vreme, teško je govoriti o isplativosti ovog biznisa. Moj lični doživljaj takozvane isplativosti svodi se na moje unutrašnje zadovoljstvo što se bavim poslom koji volim i za koji verujem da ljudima donosi dobro. To je glavni razlog zbog koga sam u ovom poslu, dok je sam ekonomski efekat veoma skroman – rekla je Kneževićeva.