Kolumne Konsalting

Spajanje privrednih društava

Dragan Tomić
advokat

Spajanje privrednih društava je pravna materija koja je tesno povezana s preuzimanjem privrednih društava. Naravno, navedene poslovno- -pravne aktivnosti regulisane su različitom pravnom regulativom, ali slobodno se može reći da su motivi obeju pravno-finansijskih operacija isti ili slični…

 

Naime, odluka o spajanju privrednih društava može biti motivisana različitim ciljevima, na primer jačanjem tržišne pozicije subjekata, povećanjem novčanih tokova usled povećavanja prihoda i snižavanja troškova, boljim prilagođavanjem strukture kapitala zahtevima tržišta, stvaranjem monopolske pozicije na tržištu, sprečavanjem konkurencije i mogućim poreskim povlasticama.
Postoje određene razlike u definiciji spajanja kod različitih autora. Pojam spajanja oni uglavnom povezuju sa spajanjem više društava u jedno društvo, ali različito ga definišu u zavisnosti od toga na koji način spojena društva dalje nastavljaju da rade, tj. da li osnivaju novo društvo ili jedno društvo nastavlja da postoji, dok druga prestaju da postoje i slično.
Tako, na primer, Van Horne kaže: „Spajanje je kombinacija dvaju društava, od kojih je samo jedno opstalo. Pripojeno društvo prestaje da postoji, a svoja potraživanja i dugovanja prepušta novonastalom društvu.”
Ziegenbain ističe da „se o spajanju govori ako se dva prethodno pravno i ekonomski nezavisna društva udruže u jedno društvo”.
Spajanje predstavlja najznačajniji oblik statusne promene i može nastati kako pripajanjem tako i spajanjem društava.
O pripajanju govorimo kada se jednom već postojećem društvu pripaja jedno ili više drugih društava koja gube svoj pravni subjektivitet.
Spajanje praktično predstavlja stvaranje novog društva tako da društva koja se spajaju prestaju da postoje. Stvaranje novog društva podrazumeva primenu pravila koja važe za osnivanje društva.
Osim ta dva osnovna oblika koja smo naveli, u poslovnoj praksi susrećemo još i horizontalno i vertikalno povezivanje, kao i konglomeratska spajanja. Horizontalno povezivanje društava nastaje povezivanjem društava iz iste ili slične delatnosti, dok se vertikalno povezivanje vrši u reprodukcionom lancu. Konglomeratsko povezivanje podrazumeva spajanje različitih proizvodnih linija u jedinstveno društvo.

Spajanje se može odraziti na narušavanje slobodne konkurencije i zato je spajanje međunarodnih korporacija uvek pod lupom regulatornih tela kako EU tako i naše Komisije za zaštitu konkurencije.
Spajanjem se može stvoriti ili ojačati dominantni položaj na tržištu. To samo po sebi ne predstavlja opasnost, ali ukazuje na mogućnost da društvo usled svoje ekonomske snage zloupotrebi takav položaj time što će samostalno određivati uslove poslovanja nezavisno od interesa drugih učesnika.

Naime, kako smo već naveli, spajanje može biti motivisano eliminisanjem konkurencije. Stoga, možemo reći da je društvo ostvarilo dominantan položaj spajanjem kada je njime steklo takvu objektivnu ekonomsku snagu da može sprečiti razvijanje i stvaranje konkurencije.
Odnos spajanja i slobodne konkurencije jeste složeno pitanje kojem se može posvetiti poseban elaborat, ali njegovim pominjanjem u ovom tekstu želimo da ukažemo na značaj međusobnog odnosa i na činjenicu da usled negativne reakcije regulatornog tela nameravano spajanje može biti sprečeno.
Uzimajući u obzir sve pravno-ekonomski relevantne činjenice, možemo zaključiti da spajanja donose značajne ekonomske pogodnosti i predstavljaju osnovni način ostvarivanja monopolske pozicije na tržištu mirnim putem.
Spajanja omogućavaju razvoj privrednih subjekata pod uslovom da ne ugrožavaju slobodnu tržišnu utakmicu, tj. dok sloboda fuzionisanog subjekta ne rezultira neslobodom drugih subjekata na tržištu.
Spajanje nije nimalo jednostavan pravno-ekonomski izazov ni za jednog eksperta koji učestvuje u njegovoj realizaciji budući da to zahteva poznavanje funkcionisanja tržišta i široko poznavanje pravno-finansijske regulative.

Za tekst korišćena literatura:
– Kontroling (2008),
– Finansijsko upravljanje i politika MATE,
– Fuzije preduzeća u međunarodnom poslovnom pravu (Sanja Graić Stepanović).

Ostavi komentar