Intervju Konsalting

Dragan Tomić, advokat: Šta je due diligence i kako se radi

Dragan Tomić, advokat: Šta je due diligence i kako se radi

Due diligence nema standardnu definiciju budući da se njegov obim i glavne karakteristike mogu menjati od slučaja do slučaja. Međutim, uopšteno bi se moglo reći da je due diligence proces analiziranja nekog poslovnog subjekta, odnosno privrednog društva, pre, za vreme i posle poslovne transakcije, čija je svrha povećanje transparentnosti privrednog društva otkrivanjem informacija bitnih za uspešno obavljanje transakcije.

Sažeta definicija glasila bi: due diligence je dubinsko snimanje pravnih i finansijskih aktivnosti privrednog društva.

Značaj due diligence je u tome što bi on trebalo da služi sagledavanju prošlih događaja, ali i da pruži konačnu ocenu za budućnost. Shodno tome, due diligence je jednim delom i u procesu poslovne transakcije, te služi saznavanju svih informacija relevantnih za obavljanje neke transakcije kako bi se uspešno izbegla neprijatna iznenađenja nakon obavljene transakcije.

Due diligence u Srbiji dobija na značaju posle 2000. godine, pre svega u postupcima privatizacije. S obzirom na njegovu kratku istoriju i nedostatak iskustva, može se slobodno reći da su početne privatizacije i nakon toga spajanje i pripajanje kompanija vršeni uz površan due diligence, što je često za posledicu imalo pad vrednosti kompanije jer su naknadno otkrivane određene nepravilnosti, nezakoniti postupci i slično.

Možemo reći da je s vremenom menjan i pristup izradi due diligence, koji je u početku više bio okrenut ka unutrašnjim karakteristikama privrednog društva i njegovoj imovini. Danas izrada due diligence više podrazumeva holistički pristup ispitivanju i sagledavanju privrednog društva kao sistema s kompleksnim unutrašnjim karakteristikama, kao i karakteristikama iz njegove mikro- i makrookoline, što uključuje i njegovu „nedodirljivu” imovinu.
Izrada due diligence je kompleksan posao u koji moraju biti uključeni različiti eksperti, od pravnih i poreskih savetnika do revizora i HR stručnjaka. Da bi pružio kompletnu sliku, due diligence mora da sadrži finansijsku i poresku analizu, pravnu analizu, analizu tehnologija, ljudskih resursa i poslovnih operacija.

U privrednom društvu koje neko želi da preuzme/kupi ispituje se celokupno poslovanje, oprema, imovina, kvalitet menadžmenta, marketinga, proizvodnje, rizici koji iz toga proizlaze, ukratko sve ono što bi potencijalnog kupca moglo da zanima

Često se dešava da due duligence naruče obe strane, kupac da bi što objektivnije došao do saznanja o vrednosti predmeta kupovine, a prodavac da bi znao čime raspolaže prilikom prodaje.

Due diligence ima dva osnovna aspekta: pravni i finansijski. Neki od pravnih aspekata bili bi sadašnje i buduće posledice već potpisanih ugovora, pravne obaveze koje proizlaze iz organizacijske strukture, radnih odnosa, statutarnih i zakonskih odredaba, definisanje vlasništva nad nekretninama i da li su one opterećene pravima trećih lica, procene sudskih sporova koji su u toku, pitanja intelektualne svojine i dr.

Finansijski aspekt, između ostalog, uključuje i analizu rizika u bilansima i vanbilansnim izveštajima, analizu nezabeleženih obaveza i analizu kvaliteta i održivosti ostvarenog profita.

Dobro i detaljno urađen due diligence povećava verovatnoću uspeha neke transakcije informisanjem kupca, koji na osnovu toga može biti bolje pripremljen za pregovore, što njegovu pregovaračku poziciju čini znatno jačom. Privredno društvo nad kojim se radi due diligence često ne raspolaže celokupnom dokumentacijom ili zbog nekog drugog razloga nije u mogućnosti da stručnjacima koji rade due diligence obezbedi sve potrebne podatke, što zadatak angažovanih osoba čini težim. Međutim, u takvim situacijama dolazi do izražaja iskustvo i znanje angažovanih pravnika, sposobnost čitanja dokumenata na odgovarajući način, sposobnost povezivanja činjenica i dobijenih podataka, kao i sposobnost čitanja između redova.

 

U poslovno-pravnom okruženju u Srbiji još ne postoji svest o značaju due diligence. Može se reći da su u najvećem broju nalogodavci za izradu due diligence strana pravna lica. U Srbiji veći privredni subjekti više shvataju značaj due diligence nego srednji i mali

Shvatanje važnosti ovog postupka istovremeno i edukacija o načinu njegove izrade, svakako bi omogućili veću transparentnost poslovnih transakcija i njihovih realizacija, kao i pravnu sigurnost u sprovođenju postupka preuzimanja kompanija.

Ostavi komentar